Koji su najčešći načini razmnožavanja vinove loze?

Kao i veliki broj drugih gajenih višegodišnjih biljaka i vinova loza se može razmnožavati semenom (generativnim putem) i segmentacijom (vegetativnim putem) i mikropropagacijom ili kulturom tkiva Semenom vrši se samo u selekcionom i istraživačkom radu.

Kalemljenje kao dominantan način

Mikrorazmnožavanje (mikropropagacija, razmnožavanje kulturom tkiva) predstavlja najsavremeniji način razmnožavanja vinove loze putem koga se dobija bezvirusni sadni materijal. Važan razlog za široko rasprostranjeno vegetativno razmnožavanje loze je činjenica da se na ovaj način dobija potomstvo koje je vrlo slično, ako ne i potpuno isto sa biljkom od koje vode poreklo.

Vegetativno razmnožavanje vinove loze može se vršiti položenicama, zagrtanjem čokota, reznicama i kalemljenjem. Zbog osetljivosti korena plemenite vinove loze na filokseru njeno razmnožavanje praktično se vrši samo kalemljenjem. Na taj način i proizvodnjom loznih kalemova danas se najčešće bave specijalizovani rasadnici.

Kalemljenje kao dominantan način ovog procesa i proizvodnje sadnog materijala predstavlja spajanje lozne podloge (hipobiot) i vijoke - plemke (epibiot). U Srbiji se najviše koriste podloge SO4 i Kober 5BB. Prema mestu izvođenja razlikuje se kalemljenje na stalnom mestu i kalemljenje u kalemarnicama.

U zavisnosti od starosti i stepena sazrelosti lastara, razlikuje se kalemljenje na zeleno i na zrelo. Prema načinu izvođenja, može biti ručno i mašinsko.

Kakav sadni materijal izabrati?

Proizvodnja loznog sadnog materijala vrši se u loznom rasadniku. Njega čine sledeće organizacione celine: matičnjak loznih podloga za proizvodnju podloga, matični vinograd za dobijanje plemki, prostorije za čuvanje, pripremu i kalemljenje, te stratifikale za kalusiranje na spojnom mestu između podloge i plemke i na kraju rastilo (korenilište, prporište) za ukorenjavanje stratifikovanih kalemova ili za ukorenjavanje reznica u cilju dobijanja korenjaka loznih podloga

Za sadnju se koriste kalemovi I (prve) klase koji se prepoznaju po sledećem:

1. spojno mesto podloge i plemke potpuno je sraslo;
2. ima najmanje tri dobro razvijena i u različitim pravcima usmerena glavna korena ili žile;
3. lastar ima najmanje desetak sazrelih nodusa (kolenaca) sa formiranim okcima i
4. podzemni deo kalema i žile nisu oštećeni, niti bolesni ili zaraženi štetočinama.

Koje sorte grožđa su tražene na tržištu i kako ih gajiti?

Kod nabavke sadnog materijala treba insistirati na sertifikovanom bezvirusnom materijalu, a ako takvog nema na tržištu, onda najviše kvalitetne kategorije i zdravstvenog stanja. Preporuka je da se nabave i koriste parafnisani kalemovi, jer kod njih ne dolazi do sušenja spojnog mesta, ne moraju se zagrtati nakon sadnje i slično.

Čuvati korenje od sušenja

Kalemovi se iz rasadnika najčešće otpremaju u snopovima po 25, ređe po 50 komada. Danas se oni najčešće isporučuju sa parafinisanom "glavom", odnosno sa slojem parafina preko spojnog mesta i prekraćenog lastara plemke na par ili tri okca. Obično se parafiniše gornja trećina kalemova i vezuju u snopove, a zatim etiketiraju.

Etiketa može biti bela, plava ili narandžasta, shodno kategoriji sadnog materijala kojoj proizvedeni i pripadaju. Transportu loznih kalemova treba posvetiti punu pažnju, pre svega u pogledu održavanja vlažnosti korenja (snopovi sa korenjem u vlažnoj piljevini ili najbolje pesku, čak i dodatno umotani u plastične polietilenske vreće ili folije i sličan materijal).

Kalemove nabavljene pre sadnje pa do sadnje treba čuvati od sušenja korena i mogućeg izmrzavanja što se najčešće čini njihovim trapljenjem u pesku i zemlji. Za trapljenje treba odabrati ocedno mesto gde se kopa rov dubine oko 50 cm. Dužina i širina rova zavise od broja kalemova koji se trape. Na dno rova se unosi sloj vlažnog peska debljine 10 do 20 cm.

Poželjno je da pesak bude tretiran nekim od fungicida protiv oboljenja korena. U rov se unose snopovi i zasipaju peskom tako da on prodre u sve šupljine snopa. Pesak treba da pokriva barem dve trećine ukupne dužine kalema. Preko vlažnog peska najčešće se nanosi zemlja tako da prekriju parafinisane "glave".