Na nagovor prijatelja rešio je da zasnuje vinograd, a od samog početka znao je da želi da se bavi organskom proizvodnjom. Kako izgleda proces proizvodnje - od zrna grožđa do vina, priča za Agroklub.
Nekada davno je jedan predeo u Zaklopači kraj Grocke nadaleko bio poznat isključivo po vinogradima. Usled masovnog korišćenja Plavog kamena u to vreme, čarobni brežuljci na levoj obali Dunava presijavali su se u indigo plavoj boji. Tako su brdašca vrlo brzo dobila ime Plavinci na kojima se danas nalazi istoimena vinarija Branislava Anđelića iz Beograda koji više od jedne decenije pravi organska vina.
Najpre je sagradio vikendicu na tom mestu, a onda poželeo da se bavi i poljoprivrednom proizvodnjom. Na nagovor prijatelja rešio je da na površini od 1,25 hektara posadi vinograd.
"Pre toga se nisam bavio poljoprivredom, ali sam posmatrao druge koji su u svojim zasadima primenjivali velike količine pesticida. Nije bilo dileme da li ću se baviti organskom proizvodnjom ili ne. Znao sam da to želim", počinje on priču za Agroklub.
Na početku je, kaže, bilo jako teško, jer u to vreme nije bilo adekvatne literature na našem jeziku o organskoj proizvodnji, a lista dozvoljenih preparata se proširila tek kasnije. Međutim, uz pomoć strane literature i zahvaljujući tome što je posećivao organske vinarije širom sveta, uspeo je da se izbori sa izazovima.
"Vinograd tretiram uglavnom dva puta godišnje i to prvi put u rano proleće sredstvima na bazi bakra i mineralnog ulja, a drugi put pred samo cvetanje oprskam sumporom", ističe ovaj vinogradar i dodaje da koristi i mikrobiološke preparate čime povećava prirodnu populaciju mikroorganizama koji rade svoj posao.
Ne koristi ni mineralna đubriva, a ni stajnjak. Dodaje isključivo organski kompost biljnog porekla i preparate na bazi divljih biljaka kao što su kopriva i rastavić. Pokošenu zelenu masu ostavlja i ona u toku razlaganja obezbeđuje vinovoj lozi dovoljno hranljivih materija. Takođe, vinograd ne ore, ne tanjira, niti frezira.
Kada je reč o sortama grožđa, Anđelić kaže da se otpočetka opredelio za otporne i retke sorte kao što su: Panonia, Regent, Marselan, a jedino je Tamjanika znatno slabije otporna na bolesti. Međutim, ne može, a da ne prokomentariše vremenske uslove ove proizvodne godine kao i kvalitet grožđa.
"Zbog visokih temperatura i dugog sušnog perioda u vinogradima je primenjeno sredstvo na bazi algi kako bi se što više smanjio stres izazvan lošim vremenskim uslovima. Sortu Marsela nismo ni brali, jer su bobice većinom bile potpuno suve."
Randman grožđa ove godine, dodaje on, bio je oko 45 odsto, dok je uobičajeno oko 55 odsto. Procenat šećera je takođe visok, pa se očekuje da će vino imati 16 odsto alkohola, što nije poželjno.
"Panonia se ove godine dobro pokazala, kao i Regent sa prinosom od oko četiri tone po hektaru. Mada, vinograd orezujem tako da prinos bude manji, a kvalitet na visokom nivou", kaže ovaj vinogradar.
Na pitanje, u čemu je tajna dobrog vina, on odgovara:
"Tajna je u zdravom grožđu, a dobro vino se pravi još u vinogradu."
Između ostalog, higijena podruma, dodaje on, mora biti na visokom nivou, kao i pravovremeno reagovanje kada je u pitanju pretakanje, flaširanje i drugo. A kako kod njega izgleda proces proizvodnje vina?
"Zdravo i zrelo grožđe se najpre ocedi. Kod belog vina se nakon dva dana odvoji sok od bobica, kod oranž nakon šest, dok se kod crvenog vina to obavlja nakon 12 do 15 dana. Potom sledi fermentacija."
Prema Anđelićevim rečima, proces vrenja može da traje i do dva meseca, a kada se završi, vino se onda ostavi petnaestak dana da se staloži. U tom slučaju grubi talog pada na dno. Potom sledi pretakanje u drugom tanku, bez prethodno stvorenog taloga. Tako ostaje šest meseci i za to vreme se stvara fini talog koji se u početku meša češće, kasnije ređe.
"Nakon šest meseci ostavimo da talog padne na dno, a u zavisnosti od godine, to taloženje može da traje od deset dana do dva meseca. Postoje preparati koji se mogu koristiti prilikom taloženja, ali ih mi ne koristimo", naglašava naš sagovornik.
Kako dodaje, kada se staloži, oranž, belo i roze vino se pretaču u tank za flaširanje, pri čemu se doda malo sumpora, dok se crveno vino pretače u buriće od 225 litara u kojima stoji narednih tri do pet godina. Kada dođe vreme za flaširanje, crveno vino iz svih buradi se sjedini, ostavi mesec dana i na kraju flašira.
Planovi za budućnost, kaže on, vezani su za podizanje kvaliteta vina, ali ne i za proširenje proizvodnje. Poslednjih godina se bavi usavršavanjem kao i agitovanjem kolega da pređu na organsku proizvodnju. Vinariju posećuju turisti iz tridesetak zemalja širom sveta, a 2018. godine su sestra i on krenuli sa vinskim turizmom.
Usvojeni zakoni o službenim kontrolama i organskoj proizvodnji. Kada počinje primena?
"Držim razne obuke, seminare, pišem blogove. Takođe sam ostvario i saradnju sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, pa se u mojim vinogradima stalno obavljaju ogledi. Studenti uče, a ja dobijam saznanja o stanju zasada", zaključuje na kraju razgovora.
Tagovi
Autorka
