Šta podrazumeva zimska zaštita vinove loze?

Pred i naročito u početku zimskog perioda izvodi se zaštita protiv prouzrokovača crne pegavosti vinove loze (Phomopsis viticola), grinja - prouzrokovača akarinoze i erinoze, te glodara u vinogradima. Obavlja se, ali ređe zaštita od predzimskih mrazeva zadimljavanjem u vinogradima. Obavezno je i zagrtanje čokota.

Tokom zime suzbijanje crne pegavosti (Phomopsis) vinove loze nije jednostavno. Piknidi sa sporama su skriveni u kori i ispod nje, tako da su teško dostupni za fungicide. Mere suzbijanja treba da se sprovode svake godine kombinacijom preventivnih (rezidba) i hemijskih mera (primena fungicida).

Preventivne mere

Prilikom rezidbe potrebno je odstraniti sve obolele delove lastara, obavezno ih izneti iz vinograda i spaliti, jer su orezani delovi, ostavljeni u vinogradu, izvor infekcije.

Prskanja treba da se obavljaju zimi, posle rezidbe, a pre kretanja pupoljaka, preparatima na bazi bakra. Prilikom ovog tretmana primenjuje se trostruko veća koncentracija bakarnih sredstava od preporučene, da bi se postiglo njihovo fungicidno dejstvo na piknide. Čokote treba "okupati" dovoljnom količinom rastvora za prskanje da bi sredstvo dospelo u njihovu unutrašnjost.

Jako zaražen vinograd mora da se prska po planu svake godine i može da se sanira tek za dve, tri godine. Preparati su sredstva na bazi bakra (bakarni kreč, bordovska čorba, bakarni oksihlorid, bakrocid i slično).

Suzbijanje lozinih grinja, uzročnika akarinoze i erinoze, sprovodi se pre početka vegetacije, odnosno za vreme zimskog mirovanja (mineralnim uljima) da bi se uništili prezimljavajući oblici. Može da se koristi plavo ulje, crveno ulje i drugi uljni preparati.

Borba protiv glodara

U vinogradima za suzbijanje glodara primenjuju se obično dva rodenticida različite aktivne materije i različite formulacije. To su brodilon mamac - aktivna materija bromadiolon (0,005%) u obliku peleta i glodacid plus - aktivna materija difenakum (0,005%) u obliku mekog mamca. Najčešće oba rodenticida daju 100 posto rezultat u suzbijanju glodara. Razlika je u tome što je glodacid plus meki mamac deluje brže od brodilon mamca. U aktivne rupe se stavljaju navedeni rodenticidi, a potom se rupe zatrpaju zemljom.

Dakle, rodenticidi vrlo su vrlo efikasni prilikom suzbijanja štetnih glodara (poljskih voluharica, poljskih miševa i sivih pacova) u vinogradu. Glodari štete nanose uglavnom ishranom na korenu loze, ali prave štete i na prizemnim delovima vinove loze. Suzbijanje je još veće ukoliko se sprovodi sistematski. Sistematski suzbijanje podrazumeva rešavanje na celoj površini zasada, ali i oko njih. Ukoliko se suzbijanje ne sprovodi sistematski neće imati rezultata jer su glodari izrazito žilave i plodne životinje, te se lako nasele sa drugih površina. Isto treba sprovoditi sve dok se populacija štetnih glodara ne svede na minimum.

Jesenji mrazevi

Vinova loza je naročito osetljiva na jesenje mrazeve u oktobru i novembru, kada i slabi mrazevi od -6 do -7^oC mogu uništiti okca na lastarima. Tada se zaštita protiv mraza izvodi najčešće zadimljavanjem putem improvizovanih peći. Vinova loza je najotpornija na niske temperature u decembru i januaru, iako mrazevi tada dostižu -18 do -20^oC. Ovo dolazi zbog toga što u ovo vreme biljka je već prošla kroz fazu kaljenja.

Čokoti vinove loze zagrću se zemljom pred zimu u prvim danima oktobra, počev od ranih sorti. Zagrtanje je istovremeno i duboka obrada zemljišta.

Ako je stablo čokota nisko mogu se zagrnuti svi delovi čokota, dok se kod visokih oblika zagrću niži delovi spratova i pojedini lastari, koji će se naredne godine koristiti za rod.

Sem zemlje, za zagrtanje na manjim površinama može uspešno poslužiti rogoz, kukuruzovina ili trska.

Za pokrivanje čokota može se koristiti lutrasil, agrotekstil, debljine preko 23 g/m², pre prvih jačih zahlađenja i druge slične pokrivke koje dižu temperaturu do više stepeni celzijusovih. Ove pokrivke skinuti kada se stabilizuju noćne temperature na pet do 6^oC, što se u normalnim godinama dešava do kraja marta meseca.

Kada i kako obaviti zagrtanje vinove loze?

Čokote sa zagrnutim lastarima treba odgrtati kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i čim se zemljište u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage, što u našim uslovima pada krajem meseca marta. Na većim parcelama odgrtanje se izvodi mehanizovano ("plug odgrtač"). Ukoliko se stabla čokota ne otkriju do ispod spojnog mesta, treba izvršiti ručnu korekciju odgrtanja. Obično sa odgrtanjem se radi prolećna obrada zemljišta i unošenje mineralnih đubriva, eventualno i organskih đubriva ukoliko to nije obavljeno u jesen.