Trava u vinogradu: Kositi ili ne, tretirati ili okopavati, šta kaže struka?

Kositi ili ne travu u vinogradu, tretirati ili okopavati, pitanja su oko kojih se lome koplja među vinogradarima. Dok jedni tvrde da je treba ostaviti između redova jer prema njihovom mišljenju štiti zemljište od visokih temperatura i čuva vlagu, drugi pak ističu da upravo trava uzima raspoloživu vlagu lozi i može prouzrokovati razne bolesti, te da treba zemlju isfrezirati i ostaviti ga golo.

A šta kaže struka?

Trava može pomoći, ali i naštetiti

Prema mišljenju prof.dr sc. Tonija Kujundžića sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti u Osijeku, čije je naučno područje upravo Vinogradarstvo i vinarstvo, odluka o zatravljenosti vinograda zavisi od niza faktora - od mikroklimatskih uslova do uzgojnih oblika vinove loze.

"Što se tiče zadržavanja vlage u zemljištu, zatravljenost u redovima u vinogradu može biti pozitivna jer sprečava prerastanje korova u zonu grožđa, čime se smanjuje rizik od gljivičnih bolesti", objašnjava profesor.

Ipak, upozorava da ne postoji univerzalno rešenje: "Ne možemo paušalno primeniti isti pristup na sve vinograde. Vinogradi u nekim krajevima dostižu visinu samo 40 cm iznad tla, dok je standard negde oko jednog metra. To značajno menja mikroklimatske uslove".

Prekraćivanje zelenih lastara i proređivanje bobica - za bolji kvalitet grožđa

Ako se ipak odlučimo za obradu zemljišta unutar redova, dakle bez trave, važno je voditi računa o kapilarnom toku vode i njegovom isparavanju.

"Kultivacijom treba sprečiti isušivanje zemljišta“, naglašava Kujundžić. Ističe i dodatne koristi travnatog pokrova: "Osim što čuva vlagu, trava smanjuje temperaturu tla, što je posebno važno u ulovima ekstremnih vrućina.“

Klimatske promene menjaju pristup vinogradarstvu

Poslednjih mjeseci, tvrdi profesor, padavina gotovo i nema, a suše i visoke temperature postaju sve učestalije. "Zato sprovodimo eksperimentalna navodnjavanja i pratimo njihov uticaj na kvalitet vina. Ipak, još uvek nemamo egzaktne podatke kako te promene utiču na aromatski i hemijski sastav vina", dodaje.

Zadnjih godina, napominje Kujundžić, klima se brzo menja. "Beležimo talase vrućine, sve veće temperature i suše. U takvim uslovima zemljište bez ikakvog pokrova, trave ili malča, može biti ozbiljno ugroženo."

Stručni savet vinogradarima glasi da nema univerzalnog rešenja. Odluka o zatravljenosti redova mora se donositi prema specifičnostima vinograda, lokalnim uslovima i ciljevima uzgoja. Ipak, u uslovima sve izraženijih klimatskih ekstrema, očuvanje vlage i zaštita zemljišta postaju nužni prioriteti.