Sa svega 750 stanovnika, u sremskom selu Banoštor deluje čak 12 registrovanih vinarija, koje zajedno proizvedu između 700 i 800 hiljada litara vina godišnje, što je oko 1.000 litara po glavi stanovnika.
Na severnim padinama Fruške gore, tamo gde se vinogradi ogledaju u Dunavu i gde, kako kažu vinari, grožđe greju "dva sunca" - ono s neba i refleksija sa Dunava, nastaje vino porodične vinarije Šijački. Iza te etikete stoji Milenko Šijački, čovek koji vino ne doživljava kao posao u klasičnom smislu, nego kao nastavak porodične priče stare stotinama godina.
Iako se vinogradarstvom u porodici Šijački bavilo unazad 100 godina, vinarija je zvanično osnovana 2008. godine. Pokretač je bio Milenkov pokojni otac, a tradiciju su nastavili on i njegova sestra. Za sebe kaže da je agronom po struci, ali "nesvršeni", a sestra je tehnolog, s diplomskim radom upravo na vinu. Znanje, iskustvo i porodična povezanost prirodno su se spojili u proizvodnju koja danas živi isključivo od vina.
"Ovo je posao koji može opstati samo kao porodični biznis. Mnogo je odricanja, ima godina koje su bolje i onih koje su teže, ali porodica to najlakše iznese. Mi vino vidimo kao ljubav, ali istovremeno isključivo od toga i živimo", kaže Šijački, kojeg smo sreli na ovogodišnjem izdanju Sarajevo Wine Fest-a.
Njihovi vinogradi se prostiru na oko 20 hektara, dok vinarija ima kapacitet od približno 150 hiljada litara. Godišnja proizvodnja kreće se oko 100 hiljada litara, što je, kako ističe, mera koja omogućava da se sve postigne bez prevelikog pritiska i bez gubitka kvaliteta.
"Nemamo planove za širenje. Ovaj obim mogu lepo da obradim i da imam vremena i za sebe. Meni je to sasvim dovoljno", dodaje Šijački.
Sortiment je tipičan za Frušku goru, ali i dovoljno raznovrstan. Najzastupljeniji je italijanski rizling odnosno graševina ili grašac. Tu su i šardone, neoplanta, župljanka, merlo, kaberne sovinjon, frankovka, muskat hamburg. Sve sorte, kako kaže, imaju svoje mesto i svoju publiku, ali terroir jasno govori u korist graševine.
Berbe se pamte i porede. Prošla godina donijela je, prema njegovim rečima, zaista lepu berbu, dok je 2024. bila izuzetno sušna - s malim prinosima, ali vrhunskim kvalitetom grožđa i visokim sadržajem šećera. "Ipak, prošla godina je bila neuporedivo bolja od berbe 2024", iskreno dodaje.
Evropsko vinarstvo u 2025.: Proizvodnja blago porasla, ali problemi ostaju
Mlada vina se kod Šijačkih ne zadržavaju dugo. Trend njihove konzumacije je jak, a gotovo sva proizvodnja se proda do dolaska nove berbe. Na tržištu su najviše prisutni u Srbiji, pre svega u Novom Sadu i Beogradu, dok bi se, kako kaže našao i mali deo za izvoza. No, zbog toga nisu stigli na sarajevski vinski događaj, ovde su bili više zbog ljudi i prijatelja nego zbog prodaje, kao kratki beg od svakodnevice i prilika za nova poznanstva.
Posebnost ove vinske priče je i u sremskom selu Banoštor u Srbiji iz kojeg dolaze. Sa svega 750 stanovnika, u njemu deluje čak 12 registrovanih vinarija, koje zajedno proizvedu između 700 i 800 hiljada litara vina godišnje, što je oko 1.000 litara po glavi stanovnika.
"Kod nas je uvek veselo", priznaje Šijački uz osmeh, objašnjavajući da se deo grožđa, osim sopstvenog uzgoja, otkupljuje upravo od meštana.
A kada govori lično, bez tehnologije, tržišta i brojki, odgovor je jednostavan: "Za svoju dušu biram rizling. To mi je vino uz sve i sa svim."
Možda je baš u toj rečenici sažeta cela filozofija vinarije Šijački - mirna, porodična, oslonjena na tradiciju, ali okrenuta kvalitetu i životu koji se, baš poput dobrog vina, ne meri brzinom, nego trajanjem.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
