Zanimljiv spoj avanture, rokerske kreativnosti i vinske filozofije

Negde na polovini filma "Krv u vino" ("Blood Into Wine”), koji prati putovanje Mejnarda Džejmsa Kinana u svet vinarstva, on u svojoj vinariji susreće američkog komičara Petona Osvalta. Vino je još mlado, njih dvojica sipaju čašu za čašom i međusobno se šale, ismevajući jedan drugog, ali i čitav "umišljeni" svet u kojem se američki rok pevač tih godina kretao.

U kasnijoj sceni, komičarski duo Tim i Erik (Tim & Eric) karikira somelijere i rituale degustacije do krajnjih granica, izazivajući istovremeno sram i smeh. Reakcije na ukuse vina su preterane i predramatične, a dok se istovremeno ismeva pretencioznost vinske industrije dokazuju koliko je ponekad degustacija više pitanje statusa i etikete nego samog proizvoda.

Vino iz američke pustinje

Dokumentarni film "Krvo u vino" (Blood Into Wine), autora Rajana Pejdža i Kristofera Pomerenkea iz 2010., prati Kinana, pevača bendova Tool i A Perfect Circle, dok se upušta u proizvodnju u arizonskoj pustinji, u regionu koji se retko povezuje s ovom granom poljoprivrede. Film spaja ozbiljan pristup stvaranju vrhunskih vina s humorom i zaraznom ličnošću glavnog junaka.

Radnja ga prati kroz sve faze procesa: od izbora vinove loze i sadnje, izazova pustinjske klime, do eksperimentisanja u proizvodnji koja bi u tradicionalnim regionima bila standard. Film ističe njegovu strast, upornost i kreativnost, ali i komične situacije koje nastaju kada se neko iz potpuno drugačijeg sveta susretne s vinogradarstvom.

Degustacije često odaju utisak ozbiljnosti, ali se ponekad pretvaraju u igru snobizma. Dakle, film upravo naglašava tu pretencioznost, pokazujući kako se rituali i pravila ponekad više koriste za pokazivanje nego za uživanje u vinu. A o tome smo već pisali u filmu "Somm".

Kinan, čiji su dedovi i praujak proizvodili vino u severnoj Italiji, osim tržnice u Kornvilu, Arizona, poseduje vinarije Merkin Vineyards i Caduceus Cellars u području Page Springs/Kornvil, jugozapadno od Sedone, gde i živi. Kinanova majka preminula je 2003. godine, a on je njen pepeo rasuo po jednom od svojih vinograda. Kasnije je jedno od svojih vina nazvao po njoj, Kaberne Sovinjon "Nagual del Judith", odajući joj počast i čuvajući njenu uspomenu kroz svoj rad. Scena u kojoj se priseća majke, zaista je emotivan trenutak u filmu.

Tokom 2008. godine on i partner Erik Glomski promovisali su svoje proizvode u Whole Foods Marketima u Kaliforniji i Nevadi, a film delimično prati i tu priču.

I kitove ubijaju, zbog nauke ili obesti, ali ponekad i zbog preživljavanja

Vizuelno, film je zanimljiv: surovi pustinjski pejzaži Arizone u oštrom su kontrastu s prefinjenošću nektara, a kroz ceo dokumentarac provlači se tema strasti i eksperimenta, pokazujući koliko Mejnard ulaže lične resurse i energiju u projekat koji je istovremeno izazovan i inspirativan.

Oštar, duhovit i haotičan film

Film je oštar, duhovit i povremeno izgleda gotovo haotično, ali i u takvom obliku uspeva da bude pametan, pružajući detaljan i poučan uvid u industriju koja, ne uvek rado, prihvata autsajdera.

Iako je neujednačen i pomalo nespretno složen, što, po mom mišljenju, ima svoj razlog, Kinan je toliko uverljiv kao "glumac”. U jednom trenutku pametan, pristojan i kreativan, a u drugom pun potisnutog besa - da je pratiti ga pravo zadovoljstvo.

I tako ovaj dokumentarac postane zanimljiv spoj avanture, rokerske otkačene kreativnosti i vinske filozofije, s obiljem humorističnih trenutaka i šala o ispijanju "savršeno pripremljenih čaša vina“, dok gledaocu pruža osećaj da je proces proizvodnje istovremeno ozbiljan i zabavan.