Da li temperature u minusu mogu da oštete voćke?

Posledne snežne padavine uzrokovale su oštećenja na pojedinim stablima voćaka i to zbog teškog i vlažnog snega. Kada se temperatura spusti ispod nule, opasnost od izmrzavanja postoji, naročito kod slabijih stabala.

Voćka, da bi uspela da se odupre niskim temperaturama, trebalo bi da prođe kroz period prilagođavanja što je, u ovoj godini, donekle bio slučaj, za razliku od prethodne kada je bilo malo perioda sa niskim temperaturama.

Oštećene grane stradaju na nižim temperaturama

Ove godine, u novembru su zabeležene niže temperature, sa mrazevima ili malo iznad nule, pa su se stabla mogla privići na mirovanje, za razliku od oktobra i septembra kada su temperature bilo znatno više od uobičajenih, za to doba godine. Problem je bio i što su u tom periodu počele kiše, nakon dugotrajnog kišnog perioda, pa su se zalihe vode u zemljištu i zoni korenovog sistema povećale, a došlo je i do novog listanja i cvetanja naročito na koštičavim voćkama.

Upravo je u tome opasnost jer, ako voćka ima mnogo vode u stablu, a nastupi period sa izuzetno niskim temperaturama, može doći do smrzavanja i propadanja stabala, posebno nedovoljno razvijenih grančica naraslih iz retrovegetacije.

Srećom, meteorolozi za naredni period ne predviđaju mnogo niske temperature. Prema prognozi RHMZ, najniža će biti oko -15 stepeni, što ne bi trebalo da predstavlja problem za stabla i korenov sistem. Inače, koren može da bude oštećen na temperaturama od 10 stepeni ispod nule, ali ako traje nekoliko dana, ako nema snega i ako je na stablu prisutna lisna masa. Dobro je to što sneg, koji je pao, trebalo bi da se zadrži izvesno vreme i služi kao izolator.

Cvetni pupoljci stradaju pre lisnih

Jabučaste voćke, jabuke, dunje i kruške mogu da izdrže i do -30 stepeni, a koštičavo voće do -25 stepeni. Najotpornije tkivo je kambijum, pa mlado rodno drvo i onda starije rodno drvo. Svaka polomljena ili oštećena grana, bilo od berbe ili nekog drugog razloga, a koja nije izvađena iz krošnje, može da se osuši na temperaturama od desetak stepeni ispod nule. Isto je i sa cvetnim pupoljcima koji su osetljiviji u odnosu na lisne pupoljke.

Takođe, grane koje su polomljene od snega mogu imati istu sudbinu zbog čega je važno otresti sneg sa grana, naročito na mladim stablima koja nemaju dobro razvijen korenov sistem i na kojima su grane savijene pod uglom od 90 stepeni. Vlažan sneg, zabeležen ovih dana, saviće ih, a u velikoj meri i polomiti. To se naročito odnosi na dunju, krušku i jabuku.

Važna je ishrana voća

Otpornost na niske temperature zavisi i od fiziološkog stanja voćke. Ako je iscrpljena od mrazeva, suše ili grada, nedovoljno ishranjena ili prekomerno ishranjena azotom u letnjim mesecima, zbog čega nije došlo do odrvenjavanja, može doći do njihovog sušenja usled delovanja nižih temperatura.  

Azot je najbolje davati, zajedno sa borom, u oktobru, a fosfor i azot nešto ranije, pre jačeg opadanja lisne mase.