Evo koje voćne vrste možete gajiti uz pomoć žice i kako

Podloga M9 i njeni klonovi su već godinama najpogodnija vegetativna podloga kod nas, a ona snažno utiče na smanjenje vegetativnog rasta stabla tako da se na jedinici površine može posaditi veliki broj sadnica. Tako se i većina jabuka gaji na žici u profesionalnoj voćarskoj proizvodnji, posebno kao vretenast žbun ili vitko vreteno. Slično je i sa kruškom na dunji MA, BA29 i dr.

Osim toga, i jagodičaste voćke se sve više u svetu uzgajaju uz pomoć armature, što važi za malinu, kupinu, ribizlu, ogrozd i aktinidiju, a sve se ćešče gaje u zaštićenom prostoru.

Armatura za gajenje

Prvi delovi armature za gajenje su kočevi, koji se postavljaju već prilikom sadnje. Kolac mora biti ravan, visok oko 3 m i u osnovi debeo najmanje 8 cm. Debljina i visina koca važne su zato što će se kasnije kod nekih gajenih oblika uz njega vezati motke, na koje će se oslanjati i usmeravati postrane skeletne grane posebno.

Glavna uloga uspravnog koca je da voćka u celini ima naslon, te da se centralna produžnica stalno vezuje uz kolac kako bi se rasla potpuno uspravno, bez krivina. Motke za postrane grane moraju biti ravne, što tanje, različitih dužina (2 - 5 m), zavisno od podloge, sorte i uzgojnog oblika. Kraće služe za povremeno usmeravanje rasta grana, duže kao oslonac osnovnim granama kad se razvedu u stalni položaj.

Kako održati optimalan vegetativni rast i rodnost voćke nakon sadnje?

U posebnim slučajevima, kada se odmah iza sadnje podiže armatura za gajenje, kočevi pri sadnji nisu potrebni. Uz armaturu se upotrebljava žica u redovima. Sama žica može biti pocinkovana, pocinkovana i premazana aluminijumom i magnezijumom, inoks žica i dr. Može se upotrebljavati i plastificirana žica kao vršna. Tu su i razni zatezači, te razni vidovi veziva. Izbor profila, vrste i veličine nosećih i čeonih (krajnjih) stubova, kao i žica sa "stubićem" ili većim "kamenom" za njihovo učvršćivanje zavisi posebno od planiranog opterećenja, tipa zemljišta, pravca duvanja vetrova pogotovo u toku zime, montiranje protivgradne mreže i antifrost sistema, itd. Kod pljosnatih sistema gajenja često se upotrebljavaju 3 - 5 redova žica. To može biti privremena mera ili stalna. Ako je privremena, žice se nategnu na deblje kočeve.

Na žicu se vezuju osnovne grane. Ako su grane vitke i krive, na žicu se vezuju tanke motke (trska), te se uz te motke privezuju grane da im se održava pravac rasta. To je čest slučaj kod kruške, jer ona ostaje dugo sa tankim osnovnim granama. Armatura za gajenje na žici za uzgojne oblike u pravcu je obavezna. Podloge takvih oblika za gajenje voćaka su slabo bujne sa plitkim korenom, gustim sklopom i visokom rodnošću. Raspored samih žica zavisi od uzgojnog oblika.

Voćne vrste koje možemo gajiti na "žici" su jabuka, kruška, dunja, šljiva, trešnja, višnja, malina, kupina, mada mogu crna i crvena ribizla, ogrozd i aktinidija obavezno.

Prikladni uzgojni oblici uz upotrebu žice

Jabuka se može gajiti u mnogo različitih uzgojnih oblika. Na slabo bujnim podlogama upotrebljivi su svi oblici palmeta, kordunica, vretenast žbun i vitko vreteno. Gotovo isto je i sa kruškom. Od oblika za gajenje sa žicom koriste se vretenast žbun i vitko vreteno, drugi oblici za gustu sadnju, a od ukrasnih oblika namenjenih za okućnice i vrtove palmeta sa horizontalnim granama, različiti vidovi ostalih Palmeta, kordunice i drugi uzgojni oblici. Dunja se može gajiti u obliku vretenastog žbuna i sl. Šljiva se takođe može gajiti u obliku vretenastog žbuna, ali na slabije bujnim podlogama. Ona je dosta zahtevna za oblikovanje i održavanje na toj podlozi, a često zapremina krošnje zna preći postavljene okvire. Trešnja je razvojem slabobujnih podloga selekcije Gizela postala pogodna za uzgoj na žici. Koristi se takođe vretenasti žbun, pa i neki složeniji uzgojni oblici, ali tehnika rezidbe je dosta složena i traži puno znanja. Višnju je takođe iz istog razloga u novije vreme moguće uzgajati na vretenastom žbunu i vitkom vretenu.

Malina je polu žbun i obavezno ju je uzgajati na žici. Isto je i s kupinom. Pre sadnje postavlja se armatura od stubova i žice na koju će se privezati jednogodišnji izbojci koji donose rod. Rodne izbojke treba privezati za armaturu kako se ne bi slomili, a takođe i mladare tokom rasta. Ribizla i ogrozd se najčešće uzgajaju na vlastitom korenu. Formiraju žbun, ali moguće ih je uzgajati i kao stablašice, naročito u zaštićenom prostoru. Oblikovanje je u tipu kordunice, ali traže puno posla i strpljenja. Aktinidija (kivi) je penjačica i mora se obavezno uzgajati na čvrstoj armaturi od stubova i žice. U upotrebi je više različitih sistema gajenja: vodoravna kordunica na dve ili tri žice, dvostruka T pergola i krovna pergola od koje se može izvesti prikladan tunel, idealan za okućnice. Može se gajiti i u obliku špalira sa dva ili tri sprata na žicama razmaknutim 40-60 cm jedna od druge i druge vrste špalira.