Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces predviđen je da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.
Mađarska je u poslednje tri godine u Srbiju uložila više od 250 miliona evra, kroz različite projekte u okvru fondacije Prosperiteti. Od toga, najveći deo je otišao na poljoprivredu, za nabavku mehanizacije ili kupovinu poljoprivrednog zemljišta.
Odnosi se na otvaranje fabrike za preradu voća u Arilju, koja je zajednički projekat domaće kompanije Stanić iz ovog mesta i Horizon fud iz Kečkemeta. Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces predviđen je da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.
U valjevskom kraju do pet tona maline po hektaru: Različit kvalitet ploda - cena ista
Prema rečima potpredsednika Saveza vojvođanskih Mađara Balinta Pastora, ovaj projekat nastao je kao rezultat dobrih odnosa i dobre saradnje srpske i mađarske vlade.
"Predsednik Srbije zamolio je Vladu Mađarske da ne investiraju samo na području Vojvodine, već i u drugim delovima Srbije. Tako i nastaje ta fabrika u Arilju. Inače, Mađarska svoje dvojne državljane pomaže kroz fondaciju Prosperitati, sa sedištem u Subotici. To se odnosi na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike i privrednike", objasnio je Pastor dodajući da se kroz fondaciju Prosperiteti daju, kako je istakao, vrlo povoljni krediti i bespovratna sredstva.
Ideja da Mađarska uloži značajna sredstva u otvaranje fabrike za preradu voća u Arilju nastala je upravo zbog toga što je taj deo voćarske proizvodnje uništen te je mnogo veća šansa za dobar plasman na tržištu, prenose Večernje novosti.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana veliki i ozbiljni domaći poljoprivredni proizvođači očigledno nisu zainteresovani da se bave najvišim stepenom prerade. On ističe da u nekim srpskim fabrikama posao obavaljaju strani radnici. Po njegovom mišljenju, domaći poljoprivrednici žele da što više izvuku iz zemlje i to je, kako ističe, razlog zbog koga u Srbiji nema mnogo proizvođača koji bi se bavili najvišom fazom prerade.
"Tu ne mislim na hladnjače, već na proizvodnju koncentrata, vrhunskih sokova i džemova. Mađari su prepoznali Arilje kao dobro mesto za ulaganje, ali bi bilo dobro i da naši veliki poljoprivrednici nešto urade", navodi Prostran.
Ta fabrika podrazumeva izgradnju objekta za preradu svežeg voća. Voće koje će se prerađivati u toj fabrici biće maline, kupine, borovnice, šljive i višnje, ali se neće prodavati u maloprodajnim objektima. Voće za preradu biće sveže i to uglavnom druge ili treće klase. Fabrika će zauzimati površinu od oko tri hiljade metara kvadratnih.
Izvori
Tagovi
Autorka
