Fotoselektivne mreže - od žute do ljubičaste - povećavaju produktivnost voćnjaka

Protivgradne fotoselektivne mreže imaju mogućnost da menjaju kvalitet svetlosti koja prodire u voćnjak. Izborom različite obojenosti direktno utičemo na procese koji se odigravaju unutar voćnih stabala i poboljšavamo njihovu produktivnost, sastav i boju plodova.

U zavisnosti od pigmentacije i tipa pletenja možemo uticati i na intenzitet rasta, krupnoću plodova, termin sazrevanja, odnosno berbe. Osim što filtriraju određen deo sunčevog spektra, one raspršuju svetlost i regulišu temperaturu i mikroklimu.

Čemu služe plava, zelena...?

Osnovna uloga je da zaštite voćnjak od grada, vetra, jake kiše, preintenzivne osvetljenosti, ptica, insekata. Kombinovanjem boje i načina pletenja niti različitih debljina i materijala određujemo njihovu namenu. Mogu biti različitih boja, a to su: siva, plava, žuta, zelena, crvena, narandžasta, ljubičasta, fluorescentne. Biramo ih prema fiziološkim procesima na koje želimo da utičemo.

Plave i ljubičaste deluju na sintezu proteina i cvetanja. Plava smanjuje vegetativni rast. Zelene najveći uticaj imaju na procese fotosinteze i intenziviraju rast, a crvene, žute i narandžaste na procese fotosinteze, krupnoću plodova, obojenost, termin berbe.

U prirodi najveći intenzitet svetlosti dobija spoljni deo krošnje, dok je unutrašnji deo u senci. To vremenom rezultira njegovim ogoljavanjem. Mreže zasenjuju stabla i smanjuju intenzitet direktne osvetljenosti, ali se povećava difuzna koja sprečava ogoljenost unutrašnjosti.

Od tipa pletenja zavisi funkcionalnost. Guste mogu sprečiti prodiranje kiše u voćnjak, što je značajno u proizvodnji trešnje jer sprečava pucanje plodova. Smanjuju se štete zbog opekotina od sunca.

Goran Fruk: Preporuka voćarstvu su bujnije podloge

Njihova primena osigurava dobro gazdovanje vodom, što je od izuzetnog značaja za prevazilaženje problema njenog nedostatka. Deluju na transpiraciju listova i umanjuju količinu vode koja je potrebna biljkama.

Kvalitetniji plodovi

Rezultati eksperimenata su pokazali da se plodovi, koji su se razvijali ispod žutih i crvenih mreža, bolje i duže čuvaju u skladištu. Slični rezultati su dobijeni u eksperimentima sa sivim u odnosu na klasične crne.

Teže su od klasičnih mreža i njihova cena je viša.

Problemi primene su isti. Najosetljivije pitanje je trajnost boje. U istraživanjima je potvrđeno da crvena najbrže izbledi. Tako se menja njena efikasnost. Problem je što njihova primena nije istražena na svim područjima i ne znamo kako će biljke reagovati na određenim lokacijama.