Gubitak lisne mase usled plesnivosti lista paradajza dovodi do smanjenja prinosa

Fitopatogena gljiva Fulvia fulva prouzrokovač je plesnivosti lista paradajza, oboljenja koje se javlja kod proizvodnje paradajza u zaštićenom prostoru. Razvoju bolesti, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Leskovac Bojana Karapandžić, pogoduju uslovi slabe osvetljenosti plastenika, duže oblačnosti, gust sklop biljaka, slabije provetravanje, neadekvatno navodnjavanje, uslovi visoke relativne vlažnosti vazduha.

Podsetimo, za razvoj ove gljive od presudnog značaja su temperatura i relativna vlažnost, tako da infekcije nastaju pri temperaturi od oko 22-24°C, i vlažnosti 90-95 odsto.

"U prirodi ovaj patogen se održava u zemljištu kao saprofit, ili konidijama i skerocijama na biljnim ostacima. Može se preneti i zaraženim semenom. Simptomi bolesti manifestuju se na lišću, i to najpre na donjem, starijem lišću, sa tendencijom širenja bolesti prema vrhu biljke, na gornje lišće", kaže savetodavac i dodaje da se na licu lista uočavaju svetlozelene pege nejasnih ivica, dok se na naličju listova u okviru pega, usled sporulacije gljive, formira maslinastozelena, somotasta prevlaka.

Kao posledica razvoja bolesti dolazi do nekroze, uvijanja lišća, ono vene i opada. Retko mogu biti zaraženi plodovi, cvetovi, peteljke, stabljika. Gubitak lisne mase dovodi do smanjenja prinosa.

Mere zaštite

Mere kontrole, kako stručnjak kaže, odnose se na primenu plodoreda, uništavanje biljnih ostataka, dezinfekciju zemljišta, semena, konstrukcije plastenika. Provetravati objekat, regulisati temperaturu i vlažnost u objektu, kako bi se izbegli uslovi koji pogoduju patogenu.

"Navodnjavanje treba obavljati u ranim jutarnjim časovima. Voditi računa o gustini sadnje da ne bi dolazilo do zasenjivanja biljaka", kaže Karapandžićeva i dodaje da fungicidi aktivne materije difenokonazol + ciflufenamid, boskalid + piraklostrobin, koji se koriste za suzbijanje crne pegavosti deluju i na ovog patogena.