Holanđani rezervisali šumadijsku borovnicu

Cena kilograma borovnice prve klase prošle godine kretala se između  5,5 do 5,8 evra po kilogramu. Njih 50-ak odgajivača okupljenih u Udruženje "Šumadijske borovnice", od Topole do Vrnjačke Banje i ove godine očekuju sličnu cenu.

Način otkupa dogovoren pre tri meseca

Boris Gvozdenović, iz Udruženja "Šumadijska borovnica", kaže da su Holanđani bili zadovoljni sa kvalitetom roda prošle godine, tako da i ove godine očekuju da će otkupiti prinose. "Celokupna proizvodnja je unapred prodata još pre tri meseca. Sve je već dogovoreno oko načina otkupa. Konačna cena još nije formirana, jer se ona određuje na osnovu stanja na tržištu u junu mesecu. Ali postoje očekivanja da će i ove godine biti preko pet evra," kaže Boris Gvozdenović.

Gvozdenović ističe da su članovi njihovog udruženja imali uglavnom prvu klasu u ponudi i s ponosom ističe da drugu klasu nisu ni radili, jer su primenjivali dobre agrotehničke mere.

Luka Maksimović iz istog udruženja kaže da je kvalitet borovnice zadovoljavajući po svim evropskim i svetskim standardima. Jedino čemu treba da se posvete je uspostavljanje Global GAP standarda koji je obavezan ukoliko odgajivači žele da borovnicu plasiraju na inostrano tržište.

Cena ne varira više od dva odsto 

Luka kaže da se prilikom otkupa prepoznaju četiri klase. Kontrola kvaliteta se obavlja na licu mesta i odgajivač odmah na licu mesta dobija klasu i cenu borovnice. "Prošle godine plaćala se od 5,5 do 5,8 evra. Cena se formira na nedeljnom nivou i svake sedmice se za sledeću zna nova. Ona ne varira više od dva odsto", kaže Luka Maksimović.

Upravo taj podatak, da cena ne oscilira, jedno je od objašnjenja, napominje Gvozdenović, što je u Šumadiji borovnica u ekspanziji. Udruženje uz pomoć Poljoprivredne stručne službe pomaže svim članovima da što manje greše u proizvodnji.

"To je važan detalj, ako se imaju u vidu velika početna ulaganja, te svaka greška se skupo plaća. Cilj nam je da proizvođači što manje greše. Rizik je veliki, ali sa druge strane cena i plasman su stabilni", dodaje Gvozdenović.

Izvoz po Global GAP standardu

Pre dve godine u Šumadiji je bilo 15-ak proizvođača borovnica na ukupno osam hektara zemlje. Sada su utrostručili svoje članstvo i površinu pod ovom voćkom, koja se u ovom kraju gaji kombinovano ili u hidroponiji ili na bankovima.

Uporedo su savladali i osnove kvaliteta koji zahteva evropsko tržište.

Global GAP standard zahteva da plod borovnice mora da bude zreo, promera 14 milimetara. Uz borovnicu ide i priložena lista preparata koje je proizvođač koristio tokom vegetacije. Takođe, neophodno je ispoštovati i način berbe, pakovanje i slatkoću ploda.