Jabuka: Kraljica voća kroz istoriju, mit i savremenu proizvodnju

Jabuka, jedno od najraširenijih i najpoznatijih voća na svetu, ima istoriju dugu koliko i ljudska civilizacija. Od mitskog "zabranjenog voća" u rajskom vrtu, preko simbola znanja, iskušenja i zdravlja, do današnje globalne poljoprivredne kulture vredne milijarde dolara, zadržala je posebno mesto u ljudskoj ishrani i kulturi.

Premda se u Bibliji "zabranjeni plod" ne naziva izričito jabukom, zapadna tradicija ju je vremenom poistovetila s tim voćem. Prave jabuke, međutim, potiču iz stvarnog, a ne mitskog raja, planinskih područja Centralne Azije, posebno s prostora današnjeg Kazahstana. Tamo još uvek rastu divlje vrste Malus sieversii, iz kojih je nastala moderna Malus domestica, kultivisana jabuka kakvu danas poznajemo.

Hiljade sorti i bezbroj ukusa

Uzgoj jabuke započeo je hiljadama godina pre Hrista, a prvi organizovani voćnjaci spominju se u starim persijskim, grčkim i rimskim zapisima. Rimljani su razvili tehnike kalemljenja i selekcije, čime su stvorili prve sorte s osobinama koje i danas prepoznajemo, slatkoću, aromu i trajnost.

Danas u svetu postoji više od 7.500 poznatih sorti. Među najpoznatijima su Gala, Fudži, Greni Smit, Zlatni i Crveni delišes, Jonagold, Breburn, Pink Lejdi i novija Cosmic Crisp. Neke se jedu sveže, druge su idealne za pečenje, a treće za sokove i preradu.

Sorta određuje ukus, teksturu i trajnost ploda, pa nije čudno da svaka zemlja razvija sopstveni izbor, zavisno od klime, tržišta i tradicije. U poslednjim decenijama rastuće interesovanje potrošača za lokalne i stare sorte vraća na scenu autohtone jabuke, često zaboravljene, ali izuzetno cenjene po aromi i otpornosti.

Globalni div u brojkama

Jabuka je danas jedno od ekonomski najvažnijih voća na svetu. Na globalnom nivou godišnje se proizvede od 90 do 95 miliona tona na gotovo pet miliona hektara površina.

Prema podacima Statista, nemačke onlajn platforme specijalizovane za prikupljanje i vizualizaciju podataka, godišnja proizvodnja jabuka iznosi približno između 95 i 97 miliona tona. Kada bi preračunali koliko je to po glavi stanovnika, ispada da na svaku osobu na svetu godišnje otpada oko 12 kilograma.

Inače, Kina drži apsolutnu dominaciju. The World Ranking je objavio podatak kako je ova zemlja u 2023. godini proizvela 49.603.050 tona što je nešto više od polovine ukupne svetske količine. Slede Sjedinjene Američke Države (5.151.680 t), zatim Turska (4.602.517 t), Poljska (3.892.700 t), Indija (2.876.000 t), dok se u prvih deset ubrajaju i Italija, Francuska, Iran, Rusija i Čile.

Jabuke iz Dolomita putuju žičarom: Prvi takav sistem na svetu pokrenut u Italiji

Najveći izvoznici su Italija (995 miliona USD), Kina (970 miliona USD) SAD (931 milion USD), zatim slede Čile, Novi Zeland, Poljska, Francuska... Zanimljivo je da je najveći uvoznik Nemačka koja godišnje potroši 512 miliona američkih dolara, sledi Velika Britanija (384 miliona USD), Indija (363 miliona USD)... Inače, jabuka je, uz bananu i grožđe, jedna od tri najviše trgovane voćne kulture na svetu.

Zdravlje na dlanu

S razlogom nosi reputaciju "voća koje čuva zdravlje". Jabuka srednje veličine ima oko 80 kalorija, bogata je vlaknima (posebno pektinom), vitaminom C i antioksidansima poput kvercetina i flavonoida. Redovna konzumacija ovog voća povezuje se s boljom probavom, nižim nivoima holesterola i manjim rizikom od dijabetesa tipa 2.

Najzdravije ih je jesti sveže i neoguljene, jer se većina korisnih materija nalazi upravo u kori. Kuvane ili pečene zadržavaju deo vlakana, ali gube topive vitamine, dok su sokovi i koncentrati hranljivi, ali s manje vlakana i više prirodnih šećera.

Osim sveže potrošnje, veliki deo roda ide u preradu, za proizvodnju sokova, kompota, pirea, sušenih jabuka i jabukovog sirćeta. U mnogim zemljama je i osnova za sajder, tradicionalno fermentisano piće. Industrijska prerada često koristi plodove nižeg tržišnog kvaliteta, čime se smanjuju gubici i povećava iskoristivost roda.

Jabuke u regionu: Srbija,Hrvatska i BiH

Na prostoru jugoistočne Evrope jabuka je najvažnije voće kontinentalne poljoprivrede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbija je 2024. godine proizvela oko 505 hiljada tona, tako da se svrstavamo među veće evropske proizvođače. Ujedno, značajan deo jabuka izvozimo, najviše u Rusiju i zemlje Evropske unije.

U Hrvatskoj je prema podacima Državnog zavoda za statistiku 2023. godine proizvedeno 61.822 tone, dok je u 2024. godini zabeležen značajan rast i iznosio je 69.349 t. Međutim, taj trend nije nastavljen i u ovoj godini jer je proizvodnja smanjena za gotovo trećinu.

Što se tiče Federacije Bosne i Hercegovine, Federalni zavod za statistiku o ostvarenim prinosima voća, objavio je kako je u 2024. godini proizvedeno 46.178 tona. U Republici Srpskoj, prema statističkim podacima Republičkog zavoda proizvedeno je 56.026 t, dok je Odeljenje za poljoprivredu Brčko Distrikta BiH objavilo kako je proizvedeno 1.220 t.

Inače, na obeležavanju Svetskog dana jabuke, 21. oktobra rečeno je kako u EU potrošnja jabuka po stanovniku već godinama blago pada, a potrošači se okreću sortama s boljim ukusom, čvrstinom i dužom svežinom. Uz to, sve se više traže praktična pakovanja i jabuke s jasnim poreklom i održivom proizvodnjom. Prosek u EU se kreće oko 14–15 kilograma po stanovniku godišnje. Najveći potrošači jabuka u EU su Austrijanci i Nemci, gdje se godišnja potrošnja kreće između 18 i 20 kilograma po stanovniku.

Od legendarnog stabla u raju do savremenih hladnjača i laboratorija za selekciju sorti, jabuka je prešla dug put. Simbol je tradicije, ali i tehnologije, voće koje spaja istoriju i budućnost.

Stara izreka kaže: "Jedna jabuka na dan, doktor iz kuće napolje". Čini se da, barem prema nauci i ekonomiji, to i dalje važi.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/TernakGajah, artistdesign.13}