Jagoda: Ni voće ni povrće, nego zeljasta biljka

Arijel Čahi iz Izraela je 12. februara 2021. uzgojio neverovatnu jagodu tešku čak 289 grama. Ova ogromna voćka, zvanično priznata i upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao najteža jagoda na svetu, pripada sorti Ilan, a bila je duga 18 centimetara, široka 4 centimetra i obima 34 centimetra.

Uzgajana je u porodičnom preduzeću "Jagode u polju" u Kadima-Zoran i odmah je izazvala interesovanje javnosti i stručnjaka širom sveta.

I dok je ova izuzetna jagoda privremeno zasenila sve druge, priča o ovoj popularnoj zeljastoj biljci traje vekovima.

Najpre treba razjasniti da to nije ni voće ni povrće, već višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). Međutim, zbog izuzetnog ukusa, mnogi ljudi uživaju u konzumiranju, misleći da je sezonsko voće.

Iako se često klasifikuje kao bobičasto voće, zapravo je lažna bobica. Ono što jedemo je proširena cvetna osnova, dok su pravi plodovi sitno seme, orašasti plodovi, koji se nalaze na površini. Izuzetno je bogat vitaminom C, antioksidansima i flavonoidima, ali i veoma osetljiv na skladištenje i transport.

Od šumskih biljaka do stolova širom sveta

Jagoda kakvu danas poznajemo, Fragaria × ananassa, nije originalna vrsta, već hibrid koji je nastao sredinom 18. veka u Francuskoj. Tada su ukrštene dve divlje vrste: Fragaria virginiana iz istočnog dela Severne Amerike, poznata po svom slatkom ukusu, i Fragaria chiloensis iz Južne Amerike, koja se izdvajala po veličini, ali nešto slabijoj aromi.

Rezultat ovog ukrštanja bio je otporan, ukusan i komercijalno atraktivan plod, koji je utemeljio savremeni uzgoj.

Međutim, bile su poznate mnogo pre pojave modernih hibrida. Stari Grci i Rimljani koristili su šumsko voće uglavnom u medicinske svrhe, dok su u srednjem veku bile simbol čistoće i skromnosti, često prikazivane u religioznoj umetnosti.

Komercijalno gajenje je počelo u 17. veku u Evropi, ali je tek pojavom hibrida u 18. veku doživeo istinski procvat. Od tada do danas postalo je jedno od najpopularnijih i najrasprostranjenijih voća na svetu.

Globalna proizvodnja u brojkama

Danas se uzgajaju na oko 400.000 do 430.000 hektara obradivih površina širom sveta (prema podacima FAO iz poslednjih godina, uključujući 2023.). Najveći svetski proizvođač je Kina, sa više od tri miliona tona godišnje, što čini više od polovine ukupne svetske proizvodnje.

Slede SAD, posebno Kalifornija, sa oko 1,2 miliona tona, i Meksiko, koji je veliki izvoznik na američko tržište.

U Evropi se Španija, posebno region Huelva, ističe kao vodeći proizvođač i izvoznik, dok su Poljska i Nemačka posebno jake u njenoj preradi.

Takođe se intenzivno uzgajaju u Egiptu, Turskoj i Maroku, kao iu Južnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu. U Aziji se gaje na površini od 160.000 do 180.000 hektara (uglavnom u Kini), u Evropi (najviše u Španiji, Poljskoj i Nemačkoj) na 90.000 do 100.000 hektara, u Severnoj Americi (SAD i Meksiko) na 60.000-70.000 hektara (Južna Amerika, C). Argentina, Brazil), na 20.000-25.000 hektara...

Efikasnost i tehnologija uzgoja

Prinosi variraju u zavisnosti od tehnologije uzgoja i klimatskih uslova. U Kaliforniji se, zahvaljujući visoko intenzivnim metodama, postiže i do 80 tona po hektaru. Evropski prosek se kreće između 20 i 40 t/ha, dok tradicionalni otvoreni uzgoj daje 10 do 20 tona.

U poslednje vreme, zaštićeno gajenje u plastenicima i staklenicima, kao i hidroponski i vertikalni sistemi, sve se više koristi, posebno u zemljama sa velikom potrošnjom i ograničenim prostorom, kao što su Holandija i urbana područja SAD.

Srbija je vodeći proizvođač jagoda u regiji, s više od 7.000 hektara pod uzgojem. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je prošle godine proizvedeno 28.886 tona. Izvozi značajne količine, osobito smrznutih na tržišta EU i Rusije.

Prema podacija Državnog zavoda za statistiku, u Hrvatskoj je u 2024. godini proizvedeno 2.168 tona jagoda. Većina proizvodnje odvija se na otvorenom, ali raste interes za plastenički i hidroponski uzgoj.

U Federaciji Bosni i Hercegovini u 2023. godini uzgoj jagoda obavljao se na površini od 750 hektara, podaci su iz Zelenog izvještaja Federalnog ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Proizvedeno je 6.380 tona. Iste godine, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, jagoda je u Republici Srpskoj uzgajana na površini od 575 hektara.

^{*Naslovna fotografija: Depositophotos/jinga80, Shutterstock/artistdesign.13}