Kako je profesor geografije postao voćar?

Podizanje voćnjaka danas nije ništa neobično. Međutim, kada ga podigne mladi profesor geografije, onda morate da se zapitate: šta se krije iza takve odluke i koliko je uspešan takav jedan projekat?

Nikola Radak iz sela Nakovo, kod Kikinde, posle završenih studija čvrsto je odlučio da se vrati u rodno selo, ali posao profesora u mestima sa sve manje stanovnika nije jednostavno naći. Upravo iz tog razloga, on je odlučio da potpuno promeni smer u kojem će se razvijati njegova budućnost. Izbor je pao na voćarstvo. Na porodičnom placu podigao je moderan zasad jabuka. Na površini od 3 hektara Nikola gaji oko 10.000 sadnica, i to samo dve sorte: Greni Smit i Zlatni delišes. Zašto samo dve sorte? Zato što smatra da će tako lakše naći kupca za svoje proizvode jer mu količine neće biti problem.

Uzimajući u obzir klimatske uslove ovog područja, potrebna je puna agrotehnika, ali i zalivni sistem da bi se ovaj voćnjak razvijao onako kako bi trebalo. Radak je shvatio da je za savremenu proizvodnju važan baš svaki, pa i najmanji, faktor u tom procesu. Ipak, kako to često biva, i ovaj mladi proizvođač se suočio sa nizom problema, konkretno sa lokalnom samoupravom.

Šta ga "koči" u proizvodnji? Zašto je odabrao baš ove dve sorte, a ne one "obojene"? Šta misli o protivgradnim mrežama i na kraju, da li je diplomirani geograf zažalio što se odlučio na voćarsku proizvodnju saznajte u video prilogu: