Jabukov smotavac (Cydia pomonella) predstavlja najznačajniju štetočinu jabuke. Javlja svake godine, a stepen infestacije se razlikuje na pojedinim lokalitetima. Štetnost C. pomonella može biti i preko 80 odsto.
Jabučni smotavac (Carpocapsa pomonella L.) osim jabuke napada i krušku, a retko dunju, orah, kajsiju i šljivu. Gusenica prezimi u kokonu ispod kore i u pukotinama stabla. U aprilu se transformiše u lutku. Leptir izleće najčešće u maju. Odlaže jaja na plodove, zatim na lišće. Rana pojava gusenica je u formiranju plodova.
Gusenice se ubušuju u plod koga izgrizu iznutra. Zaraženi plodovi otpadaju. Krajem juna - početkom jula gusenice se opet zavlače pod koru, transformišu u lutke i daju leptire nove generacije. Oni lete u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta. Opet odlažu jaja, ali na odrasle plodove.
Gusenice uzrokuju poznatu crvljivost plodova, koje izbušuju i zagađuju iznutra. Plodovi na početku zrenja su još podložniji napadu gusenica. Štete se javljaju dosta redovno svake godine. Karakteristično je da u toku leta plodovi otpadaju, a u slučaju da sazru crvljivi su. Štetnost se ogleda u ranom ubušivanju gusenice ispod čašice ploda ili na mestu dodira dva ploda. Na izlaznom otvoru gusenice ostavljaju izmet.
Mere suzbijanja sastoje se u stavljanju na stabla, početkom jeseni, lovnih pojaseva. Pojasevi su široki 15 - 30 cm. U njih se zavlače gusenice na prezimljavanje, pa se stavljanjem "talasastih" lovnih pojaseva i spaljivanjem mogu uništiti. Ovi se pojasevi skidaju tokom zime, ali svakako pre izletanja leptira u proleće. Lovni pojasevi se mogu stavljati i sredinom juna, ali tada se moraju skinuti i spaliti nakon osam dana, te opet staviti novi pojasevi.
Smotavac i trulež ugrožavaju proizvodnju jabuka. Koje mere treba sprovesti?
Praćenje leta leptira radi se feromonskim klopkama. Druga mera je uklanjanje otpalih plodova i njihovo uništavanje zajedno sa gusenicama. Prska se u rokovima, koje odredi prognozna služba ili prema uputstvu poljoprivrednih stručnjaka. Izvodi se jedan do dva dana pre ili u toku piljenja gusenica, kada su one najosetljivije. Kao orijentacija služi preporuka da se prvo prskanje izvodi krajem maja, mada nekad i početkom maja kada su plodići veliki poput oraha, a drugo i treće u razmacima od 10 - 14 dana. Četvrto prskanje protiv II generacije gusenica vrši se najčešće krajem jula i ponavlja u prvoj polovini avgusta.
Kod izbora insekticida za primenu u avgustu treba paziti da rok do predviđenog termina zrenja bude duži od karence, propisane za izabrani preparat.
Ova štetočina se javlja svake godine, a stepen infestacije se razlikuje na pojedinim lokalitetima. Štetnost može biti i preko 80 odsto. Za suzbijanje u budućnosti će se najviše koristiti neonikotinoidi (acetamiprid, tiakloprid) u većim koncentracijama u odnosu na biljne vaši, inhibitori razvića insekata (novaluron, lufenuron, diflubenzuron, metoksifenozid, tebufenozid), juvenoidi (fenoksikarb, piriproksifen), hlorantranilprol i indoksakarb.
Ova jedinjenja imaju neuporedivo manji negativan uticaj na predatore u odnosu na oranofosfate i neke piretroide koji ne mogu da se koriste kod nas. Osim korišćenja za suzbijanje C. pomonella, neonikotinoidi se koriste i za suzbijanje biljni vaši na svim voćnim vrstama. Osnovna prednost ovog načina suzbijanja smotavca je dobijanje zdravstveno bezbednijih plodova.
Međutim, oni nisu tako efikasni kao konvencionalni insekticidi pa ih treba koristiti u kombinaciji sa gore navedenim jedinjenjima. Ovaj sistem podrazumeva niže brojnosti populacije. Pomenute tendencije u primeni insekticida za suzbijanje C. pomonella, sa manjim izmenama, mogu se primeniti i u suzbijanju ostalih štetočina iz familije Tortricidae (smotavaca).
Tagovi
Autor
