Kako održati optimalan vegetativni rast i rodnost voćke nakon sadnje?

Kvalitet voćne sadnice najvažniji je faktor dugoročne isplativosti bavljenja voćarstvom. Sadnica treba da ima zdrav, dobro razvijen korenov sistem, bez mehaničkih oštećenja i znakova bolesti, kao i čvrstu, pravilno razvijenu nadzemnu strukturu. Kvalitet se ocenjuje prema morfološkim pokazateljima odnosno visina, debljina, razgranatost, položaj mesta kalemljenja i fiziološko stanje - zrelost drveta, vitalnost i neoštećenost pupoljaka.

Jesenja sadnja često se pokazuje uspešnijom jer koren voćke može da raste i pri temperaturi zemljišta iznad 5 °C, što omogućava da se već u jesen formiraju novi korenčići i stvori bolji kontakt sa zemljom. Prolećna je opravdana jedino u uslovima zadržavanja vode, plitkih zemljišta ili ako zbog vremenskih prilika jesen nije pogodna za sadnju.

Pre sadnje potrebno je osigurati dobro strukturisano, rastresito i propusno zemljište, što se postiže dubokim oranjem ili podrivanjem. Meliorativne mere i đubrenje planiraju se isključivo na osnovu analize tla, jer samo takav pristup osigurava uravnoteženo snabdevanje hranljivim elementima bez rizika od prekomernog ili nedovoljnog unosa.

Mesto kalemljenja treba da bude 10 - 15 cm iznad nivoa zemlje, a dubina sadnje jednaka na kojoj je voćka bila u rasadniku što se može videti prema boji korenovog vrata. Sadnica se postavlja u pravilno oblikovanu jamu sa rastresitim slojem zemlje oko korena. Prikraćivanje korijena radi se na oštećenom i dužem skeletnom korenu, s tim da se ne odstranjuje sitno, vlasasto korenje, jer upravo ono ima najveću moć apsorpcije vode i hranljivih materija. Ako se sadi u suvu zemlju sadnicu treba zaliti i učvrstiti kocem.

Prikraćivanje i početna rezidba nakon sadnje

Kod nerazgranatih sadnica radi se prikraćivanje na visinu 80 - 100 cm kako bi se podstaklo formiranje bočnih izboja i pravilan oblik krošnje. Kod razgranatih sadnica prikraćuju se bujnije bočne grane na 2 - 3 pupoljka radi bolje razgranatosti i formiranja uravnotežene strukture krošnje dok se deo izboja ostavlja neprikraćen. Prikraćivanje nadzemnog dela pomaže da se uspostavi ravnoteža između manjeg korena (koji se ošteti ili preseče prilikom vađenja) i nadzemne mase koja zahteva snabdevanje vodom i asimilatom.

Vegetativni i generativni pupoljci – osnova razumevanja rodnosti

Prepoznavanje rodnih (generativnih) i nerodnih (vegetativnih) pupoljaka temeljna je veština svakog voćara. Vegetativni daju izboje i listove, dok generativni nose cvetove i plodove. Proces diferencijacije pupoljaka započinje leti prethodne vegetacije, najčešće u junu, julu i avgustu. U tom periodu dolazi do fiziološkog preobražaja vršnih i bočnih meristema, kada se u pupoljcima formiraju začeci cvetnih organa. Na taj proces snažno utiču svetlost, temperatura i snabdevanje ugljenim hidratima.

Prekomerno bujan vegetativni rast smanjuje diferencijaciju cvetnih pupoljaka, jer veći deo asimilata odlazi na rast izboja. Zato je za uravnoteženu rodnost nužno održavati ravnotežu između vegetativne i generativne aktivnosti stabla – to se postiže pravilnom rezidbom, kontrolisanim đubrenjem, navodnjavanjem i, što je izuzetno važno, izborom odgovarajuće voćne podloge. Podloga određuje bujnost, dubinu korenovog sistema, početak rodnosti i dugovečnost stabla. Na primer, vegetativne podloge 'Wavit' i 'Weiwa' pokazuju umerenu bujnost i dobar balans između rasta i rodnosti, dok generativna 'Prunus myrobalana' daje snažniji rast i kasniji ulazak u rod, ali s druge strane bolju otpornost na sušu zbog većeg volumena korina.

Dvostruki plodovi kod koštičavih voćnih vrsta pojavljuju se zbog poremećaja u razvoju cvetnih organa u pupoljcima pod uticajem visokih temperatura i suše tokom faze diferencijacije.

Rezidba – alat za regulaciju ravnoteže rasta i rodnosti

Rezidba ima važnu ulogu u održavanju pravilnog odnosa između vegetativne i generativne mase stabla. Bez redovne rezidbe dolazi do zagušivanja krošnje, smanjenja svetla i fotosintetske aktivnosti te pomeranja rodnosti prema periferiji krošnje, što uzrokuje oscilacije u prirodu i smanjen kvalitet ploda.

Zimska rezidba, sprovedena u mirovanju vegetacije, podstiče vegetativni rast, dok letnja (krajem jula ili početkom avgusta) smanjuje bujnost i pozitivno deluje na formiranje cvetnih pupoljaka. Kod rezidbe u rodu potrebno je održavati optimalan broj rodnih izboja i paziti da voćka ne bude preopterećena, jer preterani rod iscrpljuje rezerve i uzrokuje izmeničnu rodnost. Istraživanja pokazuju da održavanje odnosa oko 1:3 između rodnih i nerodnih izboja omogućava stabilan prirast i optimalnu veličinu ploda.

Bioregulacija rasta i fiziološke promene u kasnoj fazi vegetacije

Fiziološka ravnoteža rasta i rodnosti voćke zavisi od međudelovanja biljnih hormona (fitohormona) i raspoloživosti hranljivih materija. U završnim fazama vegetacije, pre opadanja listova, odvijaju se izrazito važni procesi koji direktno utiču na sledeću godinu:

• Smanjuje se koncentracija auksina u listovima i vršnim meristemima, što podstiče stvaranje apscizinske zone na peteljci lista.
• Povećava se koncentracija etilena i apscizinske kiseline (ABA), hormona koji signaliziraju početak starenja (senescencije) i odvajanja lista.
• Tokom tog razdoblja mobilišu se asimilati, azot i minerali iz listova u trajne organe (koren, deblo, skeletne grane). Ta jedinjenja čuvaju se u obliku skroba i belančevina, što predstavlja energetsku osnovu za prolećni rast i cvetanje.
• Kako se smanjuje fotosintetska aktivnost, hlorofil se razgrađuje, a vidljive postaju karotenoidne i antocijanske boje - zato listovi žute ili crvene.

Ovi procesi su znak da voćka "zatvara" godišnji fiziološki ciklus i ulazi u fazu mirovanja.

Pravilno sprovedena letnja i jesenja zaštita (protiv bolesti lista) osigurava da listovi ostanu funkcionalni do prirodnog opadanja, čime se omogućava potpun prenos hraniva i bolji start u proleće.

Tri ključna faktora

Održavanje optimalnog vegetativnog rasta i rodnosti voćaka rezultat je međusobnog delovanja tri ključna faktora:

1. kvalitetne i zdrave sadnice pravilno posađene u pripremljeno zemljište,
2. pravovremene, pravilne i ciljano usmerene rezidbe,
3. razumijevanja fizioloških procesa rasta i diferencijacije pupoljaka,

Takav pristup omogućava održavanje zdravih i uravnoteženih voćaka i visok kvalitet plodova, što predstavlja osnovni preduslov ekonomski održive voćarske proizvodnje.