Kako posejati seme iz voćke?

Voćne sadnice koje kupujemo su nastale kalemljenjem plemke određene sorte ili hibrida na odgovarajuću podlogu. One verno prenose karakteristike stabla sa kojeg potiču. Ovo je jedan od vegetativnih načina razmnožavanja.

Sve je veći broj poklonika setve semena iz voćnih plodova. U voćarskom sektoru seme se koristi za proizvodnju generativnih podloga, a najčešće se uzima od plodova koji podtiču od divljih formi.

Ne prenose identične osobine

Kada uzmemo seme iz ploda kojeg smo pojeli, treba da znamo da ono neće dati biljku koja ima identične karakteristike kao izvorno stablo (sorta). Ono je rezultat oprašivanja roditeljskih sorti i nova biljka je heterozigotna, nosilac osobina od oba roditelja. Međutim, možete dobiti novu sortu čije su osobine mnogo bolje. Stablo može biti otpornije na bolesti, štetočine, sušu, kiselost zemljišta, imati veću rodnost, kvalitetnije i ukusnije plodove koji se mogu duže čuvati.

Većina starih sorti je nastala spontanim ukrštanjem u prirodi. Zbog toga ne treba biti obeshrabren saznanjem da nećete dobiti baš onakve plodove iz kojeg ste uzeli seme. Primer za to su: Delišes, Zlatni Delišes, Greni Smit.

Postoji legenda da je baka Smit na obližnjem otpadu pronašla stablo jabuke sa divnim plodovima. Upravo je to stablo poslužilo kao izvor plemki i ekspanziju jabuke Greni Smit u celom svetu.

Dva načina stratifikacije

Da bi seme većine voćnih vrsta, poput jabuke, kruške ili breskve, klijalo i niklo, potrebno je da jedan period bude izloženo delovanju niskih temperatura. U ovom periodu mirovanja ili stratifikacije dešavaju se procesi koji omogućavaju klijanje i nicanje.

Postoje dva načina da to obavite. Jednostavan način je da u bašti ili dvorištu pripremite zemljište. U usitnjenoj zemlji napravite brazde koje su jedan do dva puta dublje od prečnika semena i tu ga položite i zatrpajte. Priroda će odraditi svoje. Problem je izloženost štetočinama i atmosferskom uticaju, kolebanju uslova. Kako bi sprečili životinje da iskopaju seme, preko se može staviti žica, mreža ili agroplatno.

Kako da uzgojite limun iz semena?

Drugi načinje da stratifikaciju obavimo u frižideru gde su uslovi kontrolisani i nema štetočina. Seme se dobro opere od ostataka voćne pulpe, dezinfikuje i položi između slojeva navlaženog papira, najbolje listova ubrusa ili salvete. Koristite plastične posude sa poklopcem ili zip vrećice, jer ćete tako sprečiti isušivanje. Umesto papira možete upotrebiti čist, dezinfikovan i navlažen pesak. Posude stavite na najdonju policu frižidera. Redovno proveravajte vlažnost i da nije došlo do pojave buđi. Držite seme u ovakvim uslovima najmanje dva meseca pre sadnje. Kajsija se drži najmanje 60 dana, dok se breskva izlaže ovakvim uslovima i do 130 dana. Većini vrsta odgovara temperatura od 4,5 do 7 ºC tokom stratifikacije.