Kaolin glina u zaštiti voćaka

Kaolin (kaolinska) glina je sredstvo koje se ranije  koristilo za sprečavanje zgrudnjavanja prerađevina i u proizvodnji pasta za zube. U pojedinim delovima Evrope i SAD-a, već se uveliko upotrebljava. U eksperimentima se koristila u gotovo svim granama poljoprivrede, ali je posebne rezultate dala u voćarstvu, posebno u području organske i konvencionalne proizvodnje.

"Glavni mehanizam delovanja kaolinskog segmenta je u stvaranju kristalnog mikrofilma, koji stvara barijeru između štetočina i štićene biljke. Sredstvo poseduje izvesno odbijajuće (repelentno) delovanje. Kaolin se nanosi otopljen u vodi na biljku, gde isparavanjem stvara zaštitni film. Kod primene je jako bitno odraditi ravnomerno pokrivanje svih delova biljke sa sredstvom", objašnjava mast. dipl. ing. zaštite bilja Dušan Stojanović iz PSSS Niš.

Zaštitni film odbija štetočine

Kaolin se po širokom spektru delovanja može uporediti sa klasičnim kontaktnim insekticidom hlorpirifosom. Troškovi su takođe uporedivi, ali kaolin ima daleko veći spektar delovanja. Broj godišnjih tretiranja zavisi od vremenskih prilika tokom vegetacije. 

Pomenuti zaštitni film odbija štetočine na nekoliko načina:

• sitne čestice gline zakače se za insekta kada on dođe u kontakt sa stablom;
• insekt nerado odlaže jaja na površine pod filmom;
• reflektujući sloj na stablu čini ga manje prepoznatljivim kao potencijalnog domaćina.

"Ako se borimo protiv prve generacije voćnih smotavaca, tada ćemo tretiranja sa kaolinom započeti u fenofazi precvetavanja i nastaviti na svakih nedelju dana u intervalima 6-7 puta. U ovom slučaju nema opasnosti od zaostataka belog filma. Ukoliko nastavljamo sa borbom protiv kasnijih generacija, tada će takve jabuke morati proći pranje prilikom sortiranja", objašnjava Stojanović.

Beli film ne sprečava prodor svetlosti

Iako možda deluje tako, kaolin svojim belim filmom ne sprečava prodor svetlosti. Zapravo, on pojačava fotosintezu i pruža dopunu
očuvanju zdravstvene kondicije stabla. "Kaolin snižava temperaturu biljke za vreme vrućih letnjih dana i tako povećava fotosintezu do dugo u
poslepodnevne sate, za razliku od netretiranih stabala, gde fotosinteza u potpunosti prestaje posle podne, usled toplotnog stresa", naglašava Dušan Stojanović.

Uzgajivačima u područjima sa visokim temperaturama kaolin je pomogao u smanjenju pojave ožegotina i do 50 odsto, pa i više. Dopunsko delovanje najviše dolazi do izražaja kada se kombinuje sa dobro osmišljenim agrohemijskim merama.

Primećen je i pozitivan efekt i na gljivu čađavicu u organskoj proizvodnji jabuka i krušaka. Istražuje se  uticaj kaolina na pojavu i intenzitet najopasnije bolesti na jabukama - krastavosti.

Mešanje kaolina i drugih preparata

Kaolinska glina se može mešati sa većinom fungicida, insekticida i akaricida, ali ne bi trebalo da se mešasa sumporom i sa bakarnim  preparatima. Preporuka je da se pre upotrebe napravi proba kompatibilnosti. "Ukoliko primetimo reakcije poput taloženja, penušanja, odvajanja, potrebno je izostaviti kaolin iz kombinacije", napominje Stojanović.