"Lagano se gaji, ništa posebno ne zahteva, prihrana nije potrebna. Orezuje se u proleće kao i vinova loza, zalivanje normalno", kaže nam Mile Blagojević iz sela Žabare kod Topole.
Mile i Dragana Blagojević iz sela Žabare kod Topole više od 20 godina u svom dvorištu gaje kivi. Ova tropska biljka već se odomaćila kod njih, pa iz godine u godinu donosi sve više plodova.
"Već u trećoj godini je prorodio i svake godine rađa, nekad manje, nekad više, ali nikada nas nije ostavio bez plodova. Ove sezone je manji prinos zbog mraza, obraćemo negde oko 100 plodova, a inače bude između 500 i 600", kaže Mile Blagojević.
On ističe da se sadnice moraju kupiti na moru da bi bile kvalitetne i rodne. Takođe, neophodno je prisustvo i muške i ženske biljke.
"Ovog leta smo kupili još dve sadnice da posadimo. Imamo jednu mušku i jednu žensku biljku, bila je još jedna ženska, ali se osušila."
Da bi kivi doneo plodove ne zahteva previše nege, u vrelim letnjim danima važno je redovno zalivanje.
"Lagano se gaji, ništa posebno ne zahteva, prihrana nije potrebna. Orezuje se u proleće kao i vinova loza, zalivanje normalno", kaže Mile.
Berba ovog voća na njihovom imanju je obično krajem oktobra, početkom novembra, a kivi može dugo da stoji.
Milova supruga Dragana najčešće od ovog voća kuva slatko koje je njenim unukama omiljena poslastica.
"Kuva se kao i svako slatko, jako je ukusno, unuke ga vole i najviše se tako pojede. U svežem stanju je podjednako ukusan kao i onaj u prodavnici, nema nikakve razlike. Volimo ga i zbog toga smo i odlučili da kupimo još dve sadnice", kaže Dragana.
Inače, kivi je poreklom iz Kine, relativno je mlada voćna vrsta. Počela je da se gaji u Novom Zelandu pre 50-ak godina, pre 20-ak u Francuskoj, a nakon toga u Italiji i Grčkoj. U Srbiji se uglavnom gaji na okućnicama.
Tagovi
Autorka
