Koje voćne vrste imaju sklonost ka partenokarpiji - plod bez semena?

Partenokarpija podrazumeva formiranje ploda bez oplodnje i bez normalno razvijenih klijavih semenki, ili plodovi ne sadrže seme. U botanici i hortikulturi ova pojava znači "devičanski plod". Od voćnih vrsta najveću sklonost ka ovoj pojavi ima kruška i to junsko zlato, julska dekantkinja, trevuška, amanliška, klapovka, konferans, fetelova, lukasova, andre desport, šarena julska, dilova, jakovka, hardijeva, kaluđerka, fertiliti, vilijamovka, žifardova, hardenpontova, pariska grofica, boskova bočica i krasanka.

Sklonost pokazuju i sorte jabuke: baldvin, čelini, bobovec, kanatka, pizgud, beli zimski kalvil i ontario. Od koštičavih voćaka (trešnja, breskva) takođe je uočena.

Partenokarpne vrste i sorte voćaka su značajne za područja ugrožena mrazom, jer donose izvestan rod i posle pojave mraza.

Prskanje biljnim hormonima (fitohormonima) se koristi posle mrazeva da bi se izazvala stimulativna partenokarpija.

Za izazivanje one veštačke u voćaka koriste se sledeći sintetički fitohormoni: beta - indol buterna kiselina, alfa - naftil sirćetna kiselina, beta - naftoksisirćetna kiselina, 2, 4 - D (dihloro - fenoksisirćetna kiselina) i druge, sve u koncentraciji od 10 - 100 ppm (delova na milion delova vode), u zavisnosti od vrste, sorte i sredstva.

Razlika između stimulativne, vegtativne i lažne?

Stimulativna podrazumeva uticaj nekog stimulansa, kao što je nepotpuno klijanje polena na žigu tučka. Polen, dospevši na žig tučka, klija, ali ne dospeva do jajne ćelije i ne izvršava oplodnju.

Ovu pojavu mogu izazvati i neki nadražaji i oštećenja tučka (ubod insekata, mraz, hemijski preparati i slično), a javlja se kod triploidnih sorti kruške i jabuke. Izražena je u godinama kada dolazi do oštećenja cveta od kasnih prolećnih mrazeva, recimo kod vilijamovke kada sa oko 80 odsto oštećenih cvetova prolećnim mrazevima daje normalan rod u pojedinim godinama.

Vegetativna partenokarpija nije stimulisana polenom, pa se pripisuje uticaju visokih temperatura na hormone koji podspešuju razvoj plodova bez oplodnje. Česta je pojava kod nekih suptropskih i tropski voćnih vrsta (mandarina i ostali citrusi, smokva, banana, ananas, i drugo).

Lažna partenokarpija javlja se kao posledica ranog izumiranja embriona. Pored šturih semenki sa abortiranim embrionom formira se i manji broj normalno razvijenih semenki. Česta je pojava kod nekih triploidnih sorti jabuke i kruške.