Berba orašastih plodova je privedena kraju, a kakav je bilans u proizvodnji lešnika ove godine otkriva iskusni voćar Ivan Krošlak iz Gložana nedaleko od Novog Sada.
Jesen je u znaku orašastih plodova, a njihova berba završena je sredinom jeseni. Kakva je situacija sa ovogodišnjim prinosima lešnika, pitali smo voćara iz Gložana nedaleko od Novog Sada. Ivan Krošlak se već više od decenije bavi proizvodnjom ovih orašastih plodova.
"Na četiri hektara imam zasađenih 2.500 sadnica, pri čemu najstariji zasad ima 12 godina, dok je najmlađi star oko šest godina. Odlučio sam se za sorte romana, gifoni i noćione", otkriva naš sagovornik dodajući da su upravo ove tri sorte one koje najčešće traže otkupljivači sa kojima sarađuje.
Kako ističe, ove godine su veliki problem pravili suša i natprosečno visoke temperature. Njegov zasad ima sistem za navodnjavanje po principu "kap po kap", koji je uključivao na svakih pet do sedam dana. Jedne nedelje je redovno navodnjavao, a sledeće nedelje bi onda išla fertirigacija. Iako se koliko-toliko odupreo letnjim žegama, imao je dosta problema sa štetočinama - ponajviše sa lešnikovim surlašem.
"Ni smrdibube mi nisu 'ostale dužne'. Pred sam kraj vegetacionog perioda sam morao da ih prskam. Bilo ih je skoro svuda, prosto neverovatno", priseća se Krošlak, dodajući da je najveći problem danas u svetu kako se efikasno i uspešno rešiti smrdibuba, jer njihovo prisustvo zavisi od vremenskih prilika i najezdi rojeva.
U tretmane protiv smrdibuba uključivao je i fungicidnu zaštitu na svake tri nedelje, što se pokazalo kao dobra praksa, jer je ukupna trulež njegovih lešnika iznosila svega 0,8%. Kako kaže, kada se "podvuče crta", prosečan prinos je bio oko 3,5 t/ha za sve sorte zajedno.
Lešnik u glavnoj ulozi: Porodica Glogovac pravi sve - od paste do kreme za lice
"Pored tri spomenute sorte lešnika, koje su zajedno dale oko 1,7 t/ha, imam i sortu halski džin, koja je ove godine sasvim solidno rodila. Ova sorta specifično je dala oko 2,4 t/ha", kaže naš sagovornik dodajući i važnu informaciju o kvalitetu ploda.
"Kilogram neočišćenog lešnika daje oko 400 grama jezgra, što je dakle randman od 40%. Randman označava koliko se jestivog jezgra dobije iz ukupne mase ploda u ljusci i upravo se na osnovu njega formira otkupna cena."
Kako napominje, izuzetno je važno u koju vam klasu otkupljivači svrstavaju lešnike, jer od klase zavisi i cena. Otkupljivači sa kojima radi Krošlak svoje proizvode kategorišu u pet klasa - A, B, C, D i E. Klasa zavisi pre svega od procenta oštećenja plodova, dok se otkupna cena izračunava na osnovu randmana.
"Konkretno, otkupljivači sa kojima ja sarađujem za A klasu - pri kojoj su oštećenja plodova od stenica do 8% - za kilogram čistih lešnika daju 1.400 din/kg, što je premijum kvalitet", objašnjava Krošlak, dodajući da su njegovi plodovi ušli u ovu kategoriju jer je procenat oštećenja bio svega 5,8%.
Otkupna cena lešnika u ljusci zatim se računa tako što se cena jezgra množi sa randmanom. Pa tako, u slučaju randmana od 40% i cene premijum jezgra od 1.400 din/kg, formula izgleda ovako: 1400×0,40=oko 560 din/kg.
Trenutno se otkupna cena lešnika na srpskom tržištu kreće u širokom rasponu, u zavisnosti od kvaliteta i randmana. Onaj u ljusci nižih klasa otkupljuje se po ceni od 500 do 600 din/kg, dok lešnik boljeg kvaliteta dostiže 950 do 970 din/kg. Očišćeno jezgro, u zavisnosti od klase i čistoće, postiže cenu od 900 do 1.300 din/kg. Zbog velikih razlika u randmanu i procentu oštećenja, otkupna cena se formira individualno za svakog proizvođača.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
