Kvalitet dunje dobar, prinosi manji - proizvođači nezadovoljni cenom od 45 do 50 din/kg

Dunja zauzima značajne površine u Timočkoj krajini, a berba je upravo u punom jeku. Kvalitet i prinos se razlikuju u zavisnosti od lokaliteta, a proizvođači su saglasni - otkupna cena trebala bi da bude viša.

Poljoprivrednik Bogiša Manojlović iz knjaževačkog sela Vasilj već petnaestak godina gaji ovo voće na površini od jednog hektara, a kako ističe, stalno ima problem sa bakterioznom plamenjačom koju izaziva Ervinija (Erwinia amylovora).

"Bile su mi potrebne godine da je suzbijem uz pomoć bakra i hlora. Ne mogu reći da sam je se konačno rešio, ima je na nekim stablima, ali nije toliko značajno", priča nam ovaj proizvođač.

Plod krupan tamo gde je navodnjavano

Kako napominje, od izuzetne važnosti je primena bakra u kasnu jesen i rano proleće kako bi se maksimalno smanjio infekcioni potencijal. Ove godine, kao i prethodnih, redovno je tretirao zasad protiv bolesti i štetočina, a čak tri puta primenio kalijum zbog kvaliteta i krupnoće ploda.

"Na parcelama koje su navodnjavane tri puta plod je krupan, ali tamo gde nisam imao mogućnosti za navodnjavanje plodovi su sitniji. Kvalitet je generalno dobar".

Ovogodišnji prinos kod njega je 10 tona po hektaru, osim u delu parcele koja se pruža ka potoku.

"Tu je dosta manji zbog pojave monilioze i kasnog prolećog mraza", objašnjava on.

Koje mere primeniti?

Osim toga što gaji dunje, ali i druge voćne vrste, Manojlović se uslužno bavi i rezidbom voća. Otkriva nam kako izgleda pravilno uklanjanje zaraženih biljnih delova.

"Kada je u pitanju Ervinija na prvom mestu je dezinfekcija alata koji se koristi prilikom rezidbe. Uglavnom nosim tri para manjih i jedne veće makaze, naizmenično radim sa njima i dezinfikujem ih alkoholom", pojašnjava on.

Najveći probirač zemljišta među voćkama. Koja je najbolja dunja za gajenje?

Kako dodaje, ukoliko je deblo zaraženo, reže se iznad kalema.

"Ukoliko je zaražen deo grane, reže se 60 cm ispod obolelog dela."

Prema rečima ovog dugogodišnjeg voćara, nije dovoljno samo makazama ukloniti zaražene biljne delove, već ih treba što pre izneti iz voćnjaka i spaliti kako bi se sprečio ponovni nastanak bolesti.

Bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka jedna je od najdestruktivnijih bolesti. Najviše od svih strada upravo dunja, jer je period cvetanja kod ove voćne vrste duži nego što je to slučaj sa jabukom i kruškom. Zato patogen ima veću mogućnost za ostvarivanje zaraze. Iz tog razloga je ovo oboljenje najčešći razlog krčenja zasada, jer je suzbijanje otežano, a nekada nažalost i nemoguće.

Otkupna cena od 45 do din/kg

Otkupna cena dunje u knjaževačkoj opštini varira i iznosi od 45 do 50 dinara po kilogramu. To je, kaže Manojlović, malo - kada se uračunaju i ukupni troškovi proizvodnje.

"Mislim da bi otkupna cena od najmanje 65 dinara po kilogramu zadovoljila potrebe proizvođača", navodi on.

Po ceni od 50 dinara po kilogramu dunju je prodao i poljoprivrednik iz knjaževačkog sela Jakovac, Dalibor Cvetković. On  je ove godine prvi put imao velikih problema sa pojavom ervinije u fenofazi cvetanja, što je uzorkovalo drastično smanjen prinos. 

Ervinija: Zaštitite voće bakrom, duvanom, pravilnim orezivanjem

"Sve do fenofaze precvetavanja voćke su bile u odličnom stanju. Redovno tretirane, krošnje bujne, a roda je bilo na pretek. Međutim, kada sam u jednom trenutku obišao zasad primetio sam da je skoro na svakom stablu bilo simptoma bakteriozne plamenjače", ističe Cvetković i dodaje da je odmah reagovao i uklonio obolele delove, ali se ispostavilo da je kasno. 

Ervinija je nastavila da napreduje, a simptomi su vremenom postali izraženiji, pa je ovaj jakovački poljoprivrednik desetak dana pre berbe ponovo uklanjao zaražene delove.  Prema njegovim rečima, zasad od 100 stabala je sada u petoj godini i očekiva je prinos od oko 1.000 kilograma. Ipak, dobio je samo trećinu od toga.

Planira da tokom jeseni sprovede tretman bakrom, ukloni i spali sve zaražene grane, ali i da ponovi bakar u rano proleće kako bi smanjio infekcioni potencijal.