Letnji hit na tržištu: Kako lubenica pokreće globalnu trgovinu

Sa dolaskom leta, lubenica postaje neizostavan deo ishrane širom sveta i više od osvežavajuće poslastice.

Ovo voće, poreklom iz Afrike, danas se uzgaja na svim kontinentima, a njena globalna proizvodnja nadmašuje 100 miliona tona godišnje.

Ipak, iza slatkog crvenog mesa krije se prava industrija sa milijardama evra vrednim izvoznim i uvoznim tokovima.

Kina dominira svetom lubenica

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), svetska proizvodnja lubenica u 2023. godini iznosila je rekordnih 104,9 miliona tona. Kina je apsolutni lider sa udelom većim od 60 odsto (oko 63,8 mil. t). Slede Indija, Turska, Alžir, Brazil i Rusija. Među evropskim zemljama, Španija, Italija i Grčka najznačajniji su proizvođači.

Na svetskom tržištu najveći izvoznik lubenica po volumenu u 2023. bio je Meksiko (727 miliona kilograma), dok je Španija vodeća po vrednosti izvoza (526 miliona dolara). Među najvećim uvoznicima dominiraju Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, koje godišnje uvoze milijarde kilograma ovog voća.

Iako se koristi kao voće, botanički pripada grupi bobičastog voća poznatog kao "pepos", iz porodice tikvenjača (Cucurbitaceae). Dakle, povrće u botaničkom smislu, ali voće u kulinarskom i trgovačkom.

Najveća na svetu, prema Ginisovoj knjizi rekorda, težila je 350,5 funti (159 kg). Uzgajio ju je Kris Kent iz Sevirvila, Tenesi, SAD, a verifikovana je 4. oktobra 2013. Sorta je bila Karolina Kros.

Ipak, hobi-uzgajivači širom sveta svake godine pokušavaju da sruše taj rekord, ali za sada bezuspešno.

Stručnjaci savetuju kako odabrati slatku lubenicu. Treba tražiti žućkastu mrlju na kori (znak zrelosti), dubok, šuplji zvuk pri kuckanju prstima, suva stabljika znači da je plod dozreo na polju.

Bogata likopenom, vitaminima C i A...

Sa 92 odsto procenta vode, idealna je za letnju hidrataciju. Bogata je likopenom (antioksidans), vitaminima C i A, te aminokiselinom citrulinom koja poboljšava cirkulaciju i smanjuje upale.

Proizvodnja lubenica u Srbiji značajan je deo poljoprivrednog sektora zemlje i jedna je od najvažnijih povrtarkih kultura. Uzgajaju se na površini od gotovo 6.000 hektara, s prosečnim prinosom od 29,8 tona/ha, što rezultira ukupnom proizvodnjom od više od 166.000 tona, podaci su ResearchGatea.

Prema privremenim podacima Državnog zavoda za statistiku, u 2024. godini u Hrvatskoj je proizvedeno ukupno 29.343 tona, od čega je 210 t bilo pretežno za vlastite potrebe, dok je ostatak bio namijenjen tržištu.

Sava Kompalić je treća generacija lubeničara u porodici - bere do 80 tona po hektaru

Prema privremenim podacima tamošnjeg Državnog zavoda za statistiku, u susednoj Hrvatskoj je u 2024. godini proizvedeno ukupno 29.343 tona, od čega je 210 t bilo pretežno za sopstvene potrebe, dok je ostatak bio namenjen tržištu.

Značajan je to rast proizvodnje u odnosu na 2020. kada je proizvedeno ukupno 16.328 tona, dakle povećanje za više od 13 hiljada tona.

U biltenu Ministarstva spoljašnje trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, prema godišnjem izveštaju za 2021., stoji kako je u BiH te godine proizvedeno 24.171 tona lubenica, odnosno 25,3 tone po hektaru.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/DedovStock, artistdesign.13}