Malina: Crveno zlato svetske i regionalne poljoprivrede

Malina, omiljeni letnji plod nežnog ukusa i moćnih nutritivnih svojstava, poslednjih decenija postala je strateški važna voćna kultura, kako za svetsku, tako i za regionalnu poljoprivredu.

Ova biljka, koja potiče iz Evrope i severne Azije, danas se uzgaja na gotovo svim kontinentima, a proizvodi vredni milijarde dolara završavaju na stolovima širom sveta.

Ime joj se, lat. Rubus idaeus, veže za mitsku planinu Idu u današnjoj Turskoj, gde je, prema legendi, prvi put ubrana. Reč je o biljci koja se u baštama uzgaja još od srednjeg veka, a intenzivno se selektuje i oplemenjuje od 17. veka.

U 19. veku stigla je u Severnu Ameriku, gde danas nalazi svoje mesto među najvećim proizvođačima.

Nije samo ukusna, ona je i nutritivna sila. Sadrži tek 52 kalorije na 100 grama, ali je bogata vlaknima, vitaminom C, manganom i antioksidansima. Ima protivpalna svojstva, poboljšava zdravlje creva i pomaže u regulaciji šećera u krvi.

Ko predvodi svetsku proizvodnju?

Brojne naučne studije svrstavaju je među najzdravije voće zahvaljujući jedinjenjima poput elaginske kiseline i antocijanina, koji pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Ona tehnički nije jedna voćka, već skup malih plodova, svaki sa sopstvenom semenkom. Osim crvene, postoje i žute, crne i ljubičaste maline, a zbog svoje osetljivosti, moraju se vrlo brzo nakon berbe preraditi ili zamrznuti.

Prema podacima Svetske organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), godišnje se u svetu proizvede između 900.000 i 1.000.000 tona ovog voća. Među najvećim proizvođačima su Rusija, Meksiko, Sjedinjene Američke Države, Srbija, Ukrajina i Poljska. Dok Meksiko dominira izvozom svežih plodova, Srbija je godinama, sve donedavno držala vodeću poziciju u izvozu smrznutih malina.

Globalna proizvodnja tog bobičastog voća u 2023. godini iznosila je približno 952.000 tona, što predstavlja rast od 5,19 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Meksiko je zabeležio značajan porast proizvodnje od 51,87 odsto, dostigavši 279.000 tona i time postao vodeći proizvođač s udelom od 32,7 odsto u svetskoj proizvodnji, podaci su FAOSTATA.

Maroko je u 2022. godini prestigao Sjedinjene Države i postao treći najveći izvoznik svežih malina, zahvaljujući povoljnoj klimi i efikasnoj logistici.

Najveći izvoznici smrznutih malina

Prema analizi tržišnih stručnjaka East-Fruita, Ukrajina je u 2024. izvezla rekordnih 65.000 tona smrznutih malina, što predstavlja rast od čak 34 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U poslednje tri godine, ukrajinski izvoz više se nego udvostručio, dok je izvoz Srbije stagnirao, a Poljska je zabeležila pad od 24 odsto.

Ukrajina se dodatno istakla činjenicom da gotovo uopšte ne uvozi ovo voće dok Poljska, danas više od 52 odsto ukupnog izvoza bazira na uvezenim plodovima, većinom iz Ukrajine.

Novi svetski lider: Ukrajina pretekla Srbiju u izvozu smrznutih malina

Iako je Srbija zadržala malu prednost u bruto izvozu, (67.700 tona naspram ukrajinskih 65.100), činjenica da smo uvezli 4.700 tona za ponovni izvoz znači da je naš neto izvoz manji i iznosi 63.000 tona.

Treće mesto pripada Evropskoj uniji kao celini, s izvozom od više 100 miliona dolara, dok je Čile četvrti na listi, s izvozom vrednim blizu 98,5 miliona dolara.

Hrvatska godišnje proizvede tek nešto više od 400 tona

Najveći uvoznici su razvijene zemlje Evropske unije, SAD i Velika Britanija, tržišta koja sve više cene funkcionalnu hranu i supernamirnice, u što se Rubus idaeus itekako uklapa.

Prema podacima tamošnje Agencije za plaćanje u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju, u sistemu podsticaja malinu su u Hrvatskoj, 2020. godine uzgajala 194 poljoprivredna gazdisntvs na 82,5 hektara. S obzirom da je prinos bio 5 t/ha, ukupan prinos je bio nešto više od 400 tona.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, nema službenih podataka o proizvodnji. Prema statističkim podacima o požnjevenim usevima i prinosima važnijih vrsta voća iz 2022. koje je objavilo tamošnje Ministarstvo spoljašnje trgovine i ekonomskih odnosa BiH, proizvedeno je 11.132 tona maline. Podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske za 2023. godinu pokazuju da je u ovom bh. entitetu proizvedeno 5.920 tona maline.

Klimatske promene, oscilacije u cenama i radna snaga ozbiljno prete dugoročnom opstanku malinarstva, posebno u regioni. Ipak, uz odgovornu politiku, edukaciju proizvođača i ulaganje u tehnologiju, voće je koje može ostati, i rasti kao strateška kultura s velikim izvozno-tržišnim potencijalom.

U vreme kada svet traži zdraviju hranu i održiv uzgoj, ima šta da ponudi. Potrebno je samo prepoznati trenutak i znati ga iskoristiti.

^{*Naslovna fotografija: Depositphotos/Draw05, Shutterstock/artistdesign.13}