Malinari se nadaju višoj ceni i strepe: Suša bi mogla da "obere" rod pre vremena

Malina u domaćinstvu Mladena Marića iz sela Sušica kod Valjeva dobro je rodila, ali domaćin strepi da bi suša i visoke temperature mogle obrati ovogodišnji rod pre vremena. Ožegotine na lišću su vidljive, a Marić se nada da tog najgoreg scenarija neće biti.

"Ovo je malinjak star 10 godina. Obično kažu da je to vreme kada je na izdisaju, ali ako se posveti pažnja i neguje se, može i duže da traje", kaže ovaj proizvođač i dodaje dase striktno pridržava saveta stručnjaka.

"U malinjaku nema korova, zaštita i đubrenje su adekvatni i sve radimo u dogovoru sa stručnim ljudima iz Instituta za voćarstvo iz Čačka i PSSS Valjevo. Radim redovno analizu zemljišta i onda primenjujem odgovarajuća đubriva. Doziram onako kako zemljište traži."

Suša odnosi prinos?

Godina je počela sa lošim vremenskim prilikama za malinu. Vegetacija je krenula rano, a onda je bilo poznog mraza.

"Malini je na vreme data prihrana, zaštita i to se sad vidi kolike su rodne grane i koliko roda ima. Ali suša polako odnosi prinos, na listu se vide ožegotine. Mi smo pokušali da zaštitimo mrežama, ali vek maline je relativno kratak da bi se ulagalo i u zaštitnu mrežu", priča naš sagovornik.

Kvalitet maline dobar, prinosi manji. Mogu li se proizvođači nadati ceni od 500 din/kg?

Iako je selo Sušica nekada važilo za malinarski kraj, ovog voća sve je manje. Mnogi malinjaci su zapušteni ili iskrčeni, a mlađi odlaze jer je zbog loše otkupne cene teško pokriti troškove. Ove godine u Sušici niko nije podigao novi zasad.

Nema vode, nema roda

Veliki problem za malinare u ovom kraju je voda. U vremenima kada padavina nema, da bi prinos bio dobar, mora se i zalivati. Marko Mišković na porodičnom imanju gaji nekoliko vrsta malina na 15 ari.

"Što se tiče vode, u manastiru Lelić postoji rezervoar iz koga uzimamo vodu povremeno, sipamo u cisternu i dovozimo u malinjak. Ne možemo biti bezobrazni, pa da uzimamo ne znam koliko, to je više onako da biljke dobiju malo vlage. Bez toga ništa ne bi bilo od prinosa", kaže on.

Malinari se ne boje teškog rada, ali im neizvesnost u vezi sa otkupnom cenom svake godine dodatno otežava posao. Sve više je onih koji odustaju od proizvodnje.

"Kada bismo znali unapred kolika će biti otkupna cena, onda bismo lakše ušli u proizvodnju ili napuštali. Pitam se da li država ima sluha za sela? Od čega da živi seljak u ovom selu? Za stočarstvo ovo nije pogodan kraj, kao ni za žitarice. Jel' treba da zavisimo od subvencija po hektaru?", pita se on.

Nadaju se višoj otkupnoj ceni

Početna cena otkupa maline ovogodišnjeg roda je oko 350 dinara po kilogramu. Malinari se nadaju da će s vremenom biti viša kako bi se mogli pokriti troškovi, ali nešto i zaraditi.

"Država se ne meša u otkupnu cenu, pa nju diktiraju veliki hladnjačari. Oni otkupe, izvezu i sav prihod stave u svoju kasu. Nekada je postojala akontna cena, pa kada se završi berba i preda malina, onda se doplaćuje od dobiti od izvoza", kaže nam Marić, dodajući da proizvođači jesu za to da hladnjačari zarade, ali i da oni treba da naplate svoj rad.

"Sve što se proizvede mora imati ekonomsku cenu, a nas niko ne pita šta nam je ekonomska cena."

Marić naglašava da bi realna cena za malinu ove godine trebala da bude 500 dinara po kilogramu. Pored svega što treba uložiti u zasad maline, moraju se platiti i berači.

"Dnevnica je oko 5.000 dinara. Svako jutro idem po nekoliko berača, oni rade otprilike oko 10 sati i tu su pauze za doručak, ručak, kafu. I sve je starija radna snaga, uglavnom su to penzionerke, nema mladih."

Broj plodova i troškovi proizvodnje

Ovaj malinar simbolično upoređuje broj plodova maline na jednoj grančici sa troškovima proizvodnje.

"Vidite koliko malina je na jednoj grančici? E, na nju se okačilo mnogo nas. Prvo proizvođač, pa proizvođači hemije, đubriva, pa nafte, pa hladnjačar, izvoznik, uzme i država nešto", ističe on dodajući da bi zaradu trebalo podeliti prema učešću u dobiti.

"Onda bi bilo dobro za proizvođače, a ne ovako, na otkupnom mestu se isto plati i prva klasa, ali i ona najgora", kaže za kraj ovaj proizvođal koji pod malinom sorte glen ima 60 ari i napominje da prinos može biti oko 10 tona po hektaru.

Ipak, biće i zadovoljan i ako bude šest tona po hektaru.