Manje zastupljene sorte šljive kojima treba dati šansu - koje su to?

Kada je reč o standardnom sortimentu šljive za proizvodne ekološke zasade, nezaobilazne su stenlej, požegača, Ana špet, kao i sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku - čačanska lepotica, čačanska rodna i čačanska rana. Međutim, nove sorte koje još nisu značajnije "zaživele" u komercijalnoj proizvodnji, kao što su Boranka, pozna plava, timočanka, Zlatka, Krina, Nada, Divna i Petra takođe mogu imati veliki potencijal u eko zasadima i uz primenu ekološke zaštite.

Sorta Požegača (mađarka) je u Srbiji glavna i zauzima više od 30 odsto površina pod šljivom. Često se navodi da je to stara autohtona sorta, verovatno zbog viševekovnog gajenja na ovim prostorima. Treba joj mnogo nege, jer je osetljiva prema plamenjači, rđi, moniliji, šljivinoj štitastoj vaši i šljivinoj osi. Velika osetljivost na virus šarke je glavni razlog njenog napuštanja kao vodeće sorte (Keserović i sar., 2016).

Stenlej - sinonim za šljivu

Za sortu stenlej sa pravom možemo reći da predstavlja sinonim za šljivu. Sazreva krajem avgusta, ima krupan plod, pravilno izduženog oblika, tamnoplave pokožice sa izraženim peteljkom Samooplodna je sorta, ali bolje rađa kada joj se obezbede oprašivači. Nije osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače i rđe, tolerantna je na virus šarke, ali je osetljiva na prouzrokovača truleži plodova i sušenja cvetova i grančica. Kada joj se obezbede optimalni uslovi ishrane i navodnjavanja, ova sorta nema problema sa bolestima.

Ana špet je stara nemačka sorta, otporna na sušu i mraz, a tolerantna na virus šarke šljive. Ono što je izdvaja od ostalih navedenih sorti jeste crveno-plava boja pokožice.

Čačanska rana je dobila naziv po tome što zri prva među svim sortama, već krajem juna, početkom jula meseca. Iako je ovo bujna i stranooplodna sorta, prednost joj daje krupan kvalitetan plod, otpornost na prouzrokovača truleži plodova i sušenja cvetova i grančica (M. laxa) i tolerantnost na virus šarke šljive. Bujnost joj je moguće regulisati adekvatnim izborom podloge i rezidbom.

Dobro je oprašuju čačanska lepotica, čačanska najbolja i stenlej.

Čačanska lepotica je, nasuprot prethodnoj sorti, izrazito samooplodna, rano prorodi, nakon čega redovno i obilno rađa, sa punim zrenjem obično krajem jula. Na prouzrokovača truleži plodova i sušenja cvetova i grančica ispoljava blage simptome, a poput prethodne, tolerantna je na virus šarke šljive. Čačanska rodna je sorta izuzetna za preradu, preporučljiva za gajenje na pojedinim lokalitetima gde "šarke" nema, budući da je veoma osetljiva prema virusu šarke šljive. Univerzalna je šljiva za stonu upotrebu i sve vidove prerade. Zri krajem avgusta.

Za sve ove napred navedene sorte potrebna je zaštita ekološkim preparatima i lovnim klopkama.

Ne tako popularne sorte

Sorte Boranka, Valerija, Timočanka, Zlatka, Jelica i Krina, selekcionisane u Institutu za voćarstvo u Čačku, odlikuje različit stepen otpornosti/tolerantnosti prema prouzrokovačima rđe (Puccinia pruni-spinosae Pers.), plamenjače (Polystigma rubrum Pers.) i truleži plodova i sušenja cvetova i grančica (Monilinia laxa) te zaslužuju veću pažnju. Kod ovih sorti bujnost i habitus su takođe različitog stepena i oblika, plodovi su različito obojeni (od žute do ljubičasto-plave), te njihove kombinacije mogu biti vrlo interesantne za gajenje u ekološkoj proizvodnji.

U Srbiji se na manjim površinama često mogu naći pojedinačna stabla moravke, gorčivke, rosičke žutke, metlaša i crvene ranke.

Moravka (bugarka) je stara domaća sorta pogodna za svežu (stonu) upotrebu i za sve vidove prerade. Plodovi su joj sitni (do 20 g), ali veoma slatki sa oko 20 odsto suve materije, veoma topivog mezokarpa ćilibarne boje. U odnosu na druge šljive njena vrednost je veća, budući da formira srednje bujno stablo koje nosi piramidalnu krunu i grane su sa izrazito ljubičastom koloracijom.

Koje su autohtone sorte šljive za proizvodnju organske rakije?

Odlikuje je srednja tolerantnost prema poruzrokovačima bolesti i osetljivost na virus šarke šljive. Slične su joj gorčivka i rosička žutka, sa razlikom što im stablo ume biti bujnije i usko piramidalno.

Crvena ranka (darosavka, šumadinka, crvenjača) se po mnogo čemu razlikuje od ostalih lokalnih sorti za ekološku proizvodnju. Srednje je bujnosti, ali sa široko piramidalnom krunom. Listovi su sitni, testerasto nazubljeni, dok su ostale sorte obično čipkasto ili testerasto-čipkasto nazubljene. Ona nije samo stranooplodna nego i muško sterilna, potpuno nepogodna za oprašivanje drugih sorti, te je preporučljivo saditi je u kombinaciji sa dve-tri druge sorte.

Metlaš je dobar oprašivač crvene ranke. Kada joj se obezbede oprašivači, po stablu može dati i do 200 kg plodova odličnih za preradu u džemove, marmelade ili rakiju.