Zimska rezidba voćaka direktno utiče na prinos, kvalitet ploda i dugovečnost stabla. Pravilno tempiran rez, čuva stabla od oštećenja, smanjuje rizik od bolesti i osigurava da naredna sezona donese bogat rod.
Orezivanje voćaka predstavlja jednu od najvažnijih pomotehničkih mera u savremenoj voćarskoj proizvodnji. Pravilna primena direktno utiče na morfogenetske procese, produktivnost i dugoročnu vitalnost biljke. Rezidba ne oblikuje samo željeni uzgojni oblik, već određuje i raspored rodnog i prirastnog drveta, utiče na efikasnost fotosinteze i poboljšava mikroklimatske uslove unutar krošnje.
Zbog toga, kako navodi Dragan Bejatović, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi Republike Srpske (PSSRS), orezivanje zauzima centralno mesto u upravljanju rodnim potencijalom, posebno u intenzivnim sistemima uzgoja.
Savremena istraživanja iz oblasti voćarstva, ističe ovaj stručnjak, naglašavaju da pravilno određivanje termina orezivanja ima jednak značaj kao i sama tehnika njegovog izvođenja. Tkivo voćke, iako u fazi zimskog mirovanja, ostaje metabolički aktivno i osetljivo na stresne uslove okoline.
"Ekstremno niske temperature povećavaju krtost, dovode do promena osmotskog pritiska u ćelijama i smanjuju elastičnost drveta, što povećava rizik od većih rana i usporenog procesa kalusiranja. Nasuprot tome, previsoke zimske temperature mogu indukovati parcijalnu deaklimatizaciju, aktivaciju kambijuma i ranu diferencijaciju pupoljaka, čineći biljku osetljivijom na kasnije niske temperature", pojašnjava Bejatović, dodavši da usklađivanje orezivanja sa povoljnim temperaturnim i meteorološkim uslovima predstavljaju ključni tehnološki preduslov uspešnog izvođenja ove pomotehničke mere.
Optimalna temperatura za zimsko orezivanje: od –5°C do +5°C.
Donja granica za siguran rad: orezivanje se ne preporučuje ispod -7°C, dok je za koštičave vrste prag oko -5°C.
Gornja granica: temperature iznad +10°C mogu podstaći prerano kretanje sokova.
Jabučaste vrste (jabuka, kruška, dunja) dobro podnose zimsko orezivanje i optimalne temperature za orezivanje su oko -5 °C do +5 °C za zimsko orezivanje, precizira savetodavac.
S druge strane, koštičave vrste – šljiva, trešnja, višnja su osetljivije na hladnoću, optimalne temperature za zimsko orezivanje su oko -2 °C do +5 °C i orezuju se krajem zime, dok se breskva, nektarina i kajsija orezuju kada temperature prelaze nekoliko stepeni iznad nule.
Jagodičaste vrste (malina, kupina) orezuju se pri temperaturi od 0°C do +10°C.
Stručnjak podseća da vremenski uslovi imaju presudan uticaj na kvalitet i fiziološku reakciju biljke na orezivanje te ga treba izbegavati tokom kiše, magle ili povećane vlažnosti vazduha, jer takvi uslovi pogoduju širenju gljivičnih i bakterijskih patogena, što može dovesti do infekcije svežih rezova i usporenog zarastanja tkiva.
Radove je najbolje obaviti tokom suvog, stabilnog i hladnog dana, bez jakog vetra, kada je rizik od oštećenja manji, a zarastanje rana efikasnije.
"Posle jačih mrazeva preporučljivo je sačekati nekoliko dana stabilnijeg vremena, kako bi se omogućila regeneracija tkiva i smanjila mogućnost pucanja grana usled temperaturnih stresova", napominje Bejatović dodavši da je pri planiranju izvođenja ove mere važno uzeti u obzir i fazu razvoja biljke, jer kombinacija povoljnih vremenskih uslova i pravilne faze rasta osigurava najbolju fiziološku reakciju i optimalan kvalitet budućeg roda.
Pored navedenih operativnih smernica, ističe kako je od izuzetne važnosti da se proces orezivanja posmatra kao integrisani segment ukupnog sistema upravljanja zdravljem i produktivnošću voćnjaka. Preporuka je da se razvija kontinuirani monitoring fiziološkog stanja stabala, uključujući vizuelnu procenu vitalnosti rodnog drveta, intenziteta bujnosti i stepena opterećenosti rodom, kako bi intenzitet orezivanja bio zasnovan na realnim pokazateljima stanja biljke.
Poželjno je, kako kaže, da se orezivanje izvodi tako da se uspostavi optimalan odnos između vegetativnog i generativnog potencijala, uz težnju ka postizanju ujednačene rodnosti iz godine u godinu.
"Dodatno, voćari bi trebalo da vode računa o sanitarnim aspektima orezivanja, jer pravilan način izvođenja reza i higijena alata značajno utiču na smanjenje rizika od prodora fitopatogenih mikroorganizama", napominje Bejatović.
Redovna dezinfekcija makaza i testere, uklanjanje zaraženog ili oslabljenog drveta i odvojeno odlaganje takvog materijala doprinose ukupnoj fitosanitarnoj stabilnosti zasada. Prilikom oblikovanja krošnje potrebno je nastojati da se osigura ravnomerna osvetljenost i dobra cirkulacija vazduha, što direktno utiče na proces fotosinteze, sazrevanje rodnih pupoljaka i smanjenje intenziteta gljivičnih infekcija.
Takođe se preporučuje primena principa minimalnog stresa, odnosno izbegavanje pregrubih rezova koji mogu narušiti fiziološku stabilnost stabla. "U tom kontekstu, pravovremeno izvođenje rezidbe, uz uvažavanje temperaturnih i fenoloških uslova, omogućava brže kalusiranje i regeneraciju tkiva", ističe stručnjak.
Pridržavajući se svega navedenog rezidba prerasta u rutinsku agrotehničku operaciju koja dugoročno osigurava visok prinos, stabilan kvalitet ploda i dugovečnost voćnog zasada.
Izvori
Tagovi
Autorka
