Mraz nije štedeo, kajsije najviše stradale: Šteta u voćnjacima i stoprocentna

Kada je jutros otišao da obiđe svoje zasade, voćar Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole, zatekao je neprijatan prizor: šteta na 2, 5 hektara kajsije je totalna i ove godine roda neće biti. Kaže da će, nažalost, šteta biti velika i na nektarinama, do 60 odsto.

Borili su se voćari širom zemlje u prethodne dve noći protiv mraza, ali neki jednostavno nisu imali šanse. Temperature su se spuštale i ispod -10 ^oC u nekim krajevima, što je neminovno ostavilo posledice na određenim voćnim vrstama, zavisno od faze u kojoj se nalaze.

"Sinoć je mraz počeo već u 11 sati. Na nekim lokalitetima u Šumadiji temperatura se spuštala i do -8 stepeni, ali je neki prosek bio oko -5 stepeni. Kajsija je stradala stoprocentno kod mene u zasadima, ali mislim da je i kod drugih voćara širom zemlje ista situacija", kaže Glišić.

Kritična je temperatura od -1 ^oC

Pod kajsijom ima 2.000 stabala na 2, 5 hektara.

"U našem kraju je trenutno u fazi precvetavanja i trpi temperaturu do -0,8 stepeni, već - 1 stepen je kritičan za nju. Zadimljavanje ima svrhe raditi kada je temperatura do -2, -3 stepena, kod nas to nije sada imalo smisla i ne bi bilo od pomoći."

Kaže da je kod kajsija već zametnut plodić koji je potpuno smrzao i pocrneo.

"Na uzorku od sto cvetova, svih sto su propali, neće biti kajsije ni za jelo. Čuo sam se sa voćarima iz okoline Čačka, kod njih je ista situacija. Vidim da i voćari iz Vojvodine javljaju da je i kod njih totalna šteta na kajsijama", kaže naš sagovornik, dodajući da je štetu otprilike sračunao.

"Na 2.000 stabala da rodi 40 kg po stablu, to je 80 tona kajsije, sa prosečnom vrednošću od 100 dinara, šteta bi bila osam do deset miliona dinara. Zasadi su orezani, zaštićeni od monilije, đubreni, a i pored ove štete, moramo da nastavimo negu da bismo ih sačuvali za sledeću godinu."

Antifrost sistem neizvodljiva opcija

Prošle godine je bila slična situacija.

"Mrzla je, ali do nekih 60 procenata, moglo je nešto da se ubere, sada je baš katastrofa. Osiguranje nismo mogli da uradimo, jer se polisa priznavala tek od 24. marta, tako da i ko je osigurao neće mu se priznati šteta."

Rešenje bi eventulano bio antifrost sistem, kaže, ali za to je potrebno puno vode i da postoji struja na parcelama.

"To je u Šumadiji retkost, a i imamo male količine vode. U Vojvodini bi bilo izvodljivije", napominje ovaj dugogodišnji voćar.

Stradale i nektarine

Zasade pod voćem ima na 32 hektara. Osim kajsije, uzgaja i trešnju, višnju, šljive, jabuke, nektarine, a gaji i stone sorte grožđa.

"Na ostalim voćnim vrstama za sada nema štete, osim na nekatarinama koje su u punom cvetu. Tu očekujemo da će šteta biti i više od 60 odsto, što ćemo tačno znati sutra, prekosutra, dok malo ugreje."

Pred voćarima su neizvesne noći, kako protiv mraza i najavljenih minusa?

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje zbog mraza, koje je na snazi do 21. marta.

"Ne znači da i na ostalim vrstama neće biti oštećenja, jer je minus najavljen i za naredne dve noći", kaže za kraj Glišić.