Navodnjavanje borovnice na brdovitom terenu? Da, moguće je

Braća Becin iz Obrenovca su sa svojim kumovima odlučili da podignu zasad borovnica, pa su pre nekoliko godina pokrenuli proizvodnju na 1,8 hektara. Proizvodnja "crnog zlata" im se svidela, pregrmeli su neke početničke greške, a i sakupili dovoljno iskustva, da bi zatim proširili proizvodnju na ukupno 3,8 hektara.

"Najveći su izazovi u proizvodnji, a da bi borovnica dala onoliko koliko može, jesu ti da se mora voditi računa o svemu, pogotovo o navodnjavanju. Najbitnija stvar je voda, pa zatim sve ostalo", kaže Andrija Becin.

Voda je ključ

Ona je ovom voću potrebna tokom šest meseci, pa mora da se obezbedi cela logistika - rezervoari, akumulacije, voda za piće i drugo. Voda je pogotovo dragocena kada su uslovi otežani, kao kod Becina, gde zemlja nije baš pogodna, jer je mehanički loša zbog visokog sadržaja gline. Zadržava se, slaba je propustljivost, pa je zemlja sporo apsorbuje.

"Moderna proizvodnja borovnica u ovakvim uslovima i sa ovakvim nagibom, mislim da ne bi ni bila moguća bez non-drain i kompenzujućih kapljača. Kod prvog voćnjaka smo možda napravili malih grešaka što se tiče postavljanja i zoniranja voćnjaka, zato što su zone postavljene po dužini", kaže naš sagovornik.

"Novi voćnjak smo zajedno sa kompanijom Pipelife radilili drugačije, zonirali drugačije, kraći su nam redovi, kraći laterali, plus non-drain kapljači - mislim da je to sada pun pogodak."

Korak po korak

Nije želeo od početka potpuno automatski sistem, jer je hteo da uz poluautomatski bolje nauči kako proizvodnja borovnice funkcioniše, pogotovo kod doziranja hrane, makro i mikro elemenata i drugog. Kaže da ova biljka zahteva svakodnevno prisustvo dok je skroz ne upoznate.

"Trenutno je moj sistem navodnjavanja i fertirigacije u celukupnom zasadu poluautomatski. To znači da sve može da se podesi, fertirigacija je jako precizna kao i dozirne pumpe za fertitigaciju i kiselinu, ali nečije prisustvo je neophodno za pokretanje. Nije skroz manuelno, ali nije ni kompjuterizovano i prepušteno vaj-faju."

Kraći redovi sa tri sektora

Međutim, štetu na sistemu su mu nanosili zečevi i jeleni, ali šteta nije samo na izgriženom mestu, već na celoj dužini zbog razlike pritiska. U novom zasadu su redovi kraći i u svakom ima tri laterala, sektor na vrhu, na sredini i u podnožju, dok je na starom bio jedan lateral u redu. Razlike su i u zapremini vreća - na novom zasadu su one od 50 litara, a na starom od 37,5 litara.

"Što se tiče kolega u borovnici, svi manje-više teže ka ovakvom sistemu, da ima spajder kapljače, koji su trenutno najmoderniji. Sistem za zalivanje i navodnjavanje je u skladu sa svim novijim sistemima", kaže on.

U šest meseci Becin primeni četiri različita recepta za irigaciju i fertirigaciju. Prethodne četiri godine su za proizvođače sve bile različite, u svakoj su se rodili novi problemi, pa je to za njih bio test. Učio je na teži način, pa je sada spreman za uvođenje potpuno automatskog sistema i prelazak na kompjutersko doziranje i mešanje đubriva i kiseline.

Tehnologija gajenja

Postoje dve tehnologije gajenja borovnica u saksijama. Na ovom zasadu oni ne mere sa pH-metrima i EC-metrima ni zasićennost, ni vlažnost supstrata, jer se, kako Becin kaže, to menja iz sata u sat. Njima je bitno da su biljke dobro izdrenirane, dobro zalivene i da je urađen dobar kapileritet supstrata.

"Najbitnija stvar su ulazne EC i pH vrednosti vode koja ulazi u biljku i one koja izlazi i na tome je bazirana cela naša tehnologija. Merimo te vrednosti i imamo na nekoliko mesta gde merimo izlaz, dakle koliko je vode izašlo i koja je vrednost prikazana na EC i pH-metrima", kaže Becin dodajući da sa ta dva parametra formiraju celokupan način zalivanja, količinu hrane i svega ostalog.

Ukoliko želite informativnu ponudu za navodnjavanje, ispunite upitnik: