Često se šteta od svrdlaša pripisuje savijaču jabuka. Smene toplih i hladnijih dana idealne su za pojavu štetnih insekata među kojima, ako se ne primene mere zaštite, štetu može da izazove i svrdlaš.
Jabukin svrdlaš, Rhynchites bacchus, osim jabuka, napada i pravi štetu na šljivama, breskvama, trešnjama, kajsijama i kruškama. Imago prezimljava u zemljištu. Može da prezimi i u kokonu ili opalom lišću, a osim njega, prezimljava i lutka, kao i larva u zemljištu ili u mumificiranim plodovima.
U proleće, kada se temperature vazduha približe 10°C, imago izlazi i prelazi u krošnju stabla. Hrani se pupoljcima i zametnutim plodićima voćaka. Nakon ishrane koja traje, otprilike oko mesec dana, dolazi do parenja insekata, najčešće od kraja aprila do kraja maja. Upravo u to vreme, kada dolazi do razvoja mladih plodića, dešava se i polaganje jaja od strane ženki.
Pošto ženka ima rilicu, s njom buši male rupice, odnosno komorice, u mesu ploda. U jednu rupicu može da bude položeno više jaja. Najviše ih polaže se prvoj polovini juna. Larve su bele boje i mogu da narastu do četiri, pet milimetara dužine. Na mestu uboda dolazi do truljenja plodića.
Odrasli oblici najčešće su bronzano-crvene do ljubičaste boje s metalnom nijansom. Na leđima često ima smeđe dlačice, a ukupno su dugački oko jednog centimetra. Sa strane, na antenama, imaju zadebljanja.
Štetu prave Iarve i odrasli insekti. Larve buše mlade plodiće, odnosno, u njima prave hodnike, dok odrasli oblici grizu pupoljke i koru mladih grančica. Ako je napad jak, dolazi do sušenja pupoljaka, a često i opadanja.
Zaštita ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, ali imajući u vidu da im je telo čvrsto, bez insekticida nema efikasne zaštite. Mumificirani plodovi trebalo bi da se skinu sa stabala i pokupe sa zemlje, kako bi se smanjio potencijal štetočine.
Primena insekticida, a pre cvetanja i bakarnih preparata, dovoljno je za suzbijanje svrdlaša. Zabrana insekticida iz grupe neonikotinoida smanjila je broj onih koji mogu da se primene u zaštiti voćnjaka od štetočina. O izboru insekticida i aktivne materije proizvođači bi trebalo da se konsultuju sa stručnjacima za zaštitu bilja.
Tagovi
Autor
Zdrave sadnice i plodored značajne mere u prevenciji antraknoze jagode
Malina: Crveno zlato svetske i regionalne poljoprivrede
Borovnica u vrećama: Da li je ovo pametniji način uzgoja?
Očuvanje starih sorti jabuka: Nemačka inicijativa pokazuje kako spojiti tradiciju i profit
