Orah: Krckamo i računamo?

Na kako kaže, nezgodnoj parceli za obradu, Bojan Stojadinović iz Drmna kod Požarevca posadio je sadnice oraha i to turskog. Zasad od 140 sadnica na 40 ari je podigao u februaru 2018. godine, a motiv zašto baš ovo voće - trebalo im je nešto da im njiva ne stoji prazna, a da ne mora svake godine da je obrađuje.

"Pri sadnji potrebna je propisna razdaljina. Postoje razni priručnici, a ja obično pitam moje savetodavce iz stručne službe Požarevac. U redu je potrebno 5 metara rastojanja između sadnica, a između redova 7", kaže Stojadinović i dodaje da je u prvoj godini najteže zbog formiranja krošnje.

"U drugoj godini, ima malo manje orezivanja, pa prskanja, đubrenja i održavanja svake godine ima sve manje i manje. Evo, u petoj godini, ne treba maltene uopšte da se orezuje."

Stojadinovići su se ponovili sa tresačem koji će im olakšati berbu, odnosno kupljenje plodova.

Koliko košta ovo zadovoljstvo?

Međutim, kao i u skoro svakoj proizvodnji, problem je nastupio kod cene.

"Kompanija od koje smo kupili sadnice, rekla da će otkupljivati naš rod. Dali su neku svoju cenu i nakon predaje, trebalo je da se čeka nekih dva meseca za novac. Nama to nije odgovaralo, jer mi dok čekamo taj novac možemo sami da krckamo te orahe. Tako da zimi, podložimo šporet, krckamo i računamo", završava sa osmehom požarevački voćar.

Šta ste propustili pogledajte u ovom videu: