Peći danas rakiju na plin - jednostavno rešenje ili ludost?

Kada je tast Dejana Milenkovića iz sela Polom, kod Vladičinog Hana, u vreme izgradnje Koridora 10, kupio plac i na jednom kraju sagradio kuću, on je došao na ideju da sa suprugom Natašom, na drugom kraju koji je ostao prazan, podigne zasad voća i posle smrti svoga oca nastavi porodičnu tradiciju pečenja rakije koja se u njegovoj porodici neguje više od pet decenija unazad.

Oni nisu želeli da sade voćne vrste, poput maline koja je u tom trenutku bila veoma popularna i koju su voćari masovno sadili na svojim imanjima, već krušku viljamovku i šljive čačanku rodnu i čačanku ranu kako bi od njih mogli da peku rakiju kakva se u porodici Milenković inače peče od davnina.

Između kruške i šljive zasadio kupinu

Tri godine kasnije Dejan je odlučio da između stabala kruške i šljive, koje je zasadio na 15 ari, zasadi i 250 sadnica kupine sorte tri krune i na taj način popuni prazninu koja se javila između redova. Novina koju je primenio u sadnji ovog voća nije ostala neprimećena od meštana ovo sela, pa su mnogi došli da vide zbog čega je on to uradio. Iako je posle toga do njegovih ušiju došlo mnogo negativnih komentara zbog primene ovog načina sadnje on je nastavio da neguje svoj voćnjak najbolje što je umeo. Kaže da su mu u tome mnogo pomogli iskusni voćari sa kojima se sprijateljio na Fejsbuku.

"Voćnjak ume da kaže voćaru šta u njemu treba da uradi. Kada voćar nauči da prepozna to onda sve ide lako", tvrdi naš sagovornik.

Otuda je u njegovom voćnjaku od početka do kraja proizvodne sezone sve pod konac. Milenkovići u svom voćnom zasadu sve rade sami, počevši od orezivanja, kopanja, freziranja, košenja trave, pa do berbe. Svoje voće proizvode na organski način i prskaju ga isključivo bakarnim rastvorom. U vreme berbe oni voće nikada ne prodaju po ceni koja im ne odgovara. I zato kada imaju takvu godinu ubrano voće najčešće prerade u rakiju šljivovicu i viljamovku.

Rakija iz kazana na plin

Za razliku od drugih ovaj voćar svoju rakiju peče u kazanu koji radi na plin. Iako je ove godine njegova cena mnogo viša od prethodne on je i ove prilikom pečenja koristio ovaj energent. Počeo je da ga upotrebljava u trenutku kada je shvatio da je za njega mnogo jednostavnije da rakiju peče na ovaj način. Zato je požurio da preko interneta što pre nabavi gorionik, boce, regulator pritiska i sve drugo što mu je bilo potrebno.

Potraga za gorionikom trajala je godinu dana, a kada ga je pronašao odmah ga je stavio u funkciju. Kada je otvorio bocu sa plinom i počeo da peče rakiju video je da to ide mnogo sporije nego kada je peče na drva. Međutim, prestao je da brine kada su potekli prvi potoci kvalitetne rakije.

"Pri ovakvoj temperaturi ne može ni komine da zagori u kazanu, što mi je omogućilo da uporedo radim i neke druge poslove u voćnjaku", priča Milenković.

Iako je rakiju pekao na ovaj način ona se nimalo nije razlikovala od one koju je pekao njegov otac jer je prilikom pečenja primenio sve "cake" koje je naučio od njega.

Za dobru rakiju neophodno je, prema njegovim rečima, pored dobrog voća da se pripremi i odgovarajuće komine. Kaže da je ove godine septembar bio hladan i da je komine od kruške viljamovke sporije sazrevalo. I pored toga, on je stigao da ispeče rakiju kakva se poželeti može, a koju ljubitelji dobre kapljice redovno hvale.

"Tokom godine od svog voća proizvedem od 100 do 150 litara šljivovice koja na tržištu dostiže cenu od 600 dinara po litru. Viljamovka je skuplja i kreće se od 1.000 do 1.400 dinara", kaže naš sagovornik.

Pored rakije proizvode i kupinovo vino

Pored rakije ovaj voćar ume da proizvodi i kupinovo vino "Deja" koje nosi ime po njegovoj ćerci. Počeo je da ga pravi pre četiri godine kada je otkupna cena ovog voća bila 70 dinara za kilogram, a potom pala na 30.

"Kada smo ga napravili stiglo je za piće taman za krsnu slavu Sveti Aranđel, a do Nove godine smo prodali oko 500 litara po 800 dinara", ističe Milenković i dodaje da je prošle godine otkupna cena kupine bila 220 dinara, potom smanjena na 120, a ove se kretala od 150 do 220 dinara.

On takođe naglašava da jedan deo roda proda vlasnicima hladnjače, a drugi pakuje u plastične činije koje prodaje svojim prijateljima i poznanicima. Iako kada sve stave na papir i vide da im se to što rade baš i ne isplati, Milenkovići nemaju nameru da napuste svoj voćnjak, a ni da ga zbog loše otkupne cene voća iskrče. Planiraju da nastave da ga i dalje neguju i nadaju se da će vremenom i otkupljivači ustaliti cene voća koga oni proizvode, a koga nema previše u njihovoj opštini.

Otuda je porodica Milenković potpomognuta ćerkom Dejanom i posle pečenja rakije, po ko zna koji put uredila svoj voćnjak koji i pred prvi sneg podseća na lepo uređen park u kome ljibitelji prirode, čim ga vide, požele da prošetaju.