Podsecanje korena voćaka za regulisanje rodnosti

Podsecanje korena je pomotehnička mera u voćarstvu, koja se primenjuje u svrhu regulisanja rodnosti, posebno kod bujnih sorti voćaka. Daje značajne rezultate, a izvodi se u periodu zimskog mirovanja.

Kada se izvodi podsecanje korena?

Mera se izvodi u godini kada nije velika rodnost, da bi se smanjila bujnost. Koren se može podsecati sa jedne ili obe strane, a bolje je sa jedne, krajem novembra ili krajem februara.

"Ukoliko se radi sa obe strane, pogotovu kod mladih zasada, podsecanje se jako odrazi na kvalitet plodova u istoj godini, najviše na krupnoću", napominje dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva Sanja Čokojević.

Kako se izvodi podsecanje korena?

Za podsecanje korena koristi se kosi (do 45º) ili vertikalni nož, odnosno priključna mašina čiji je nož radno telo. Pod kojim uglom i na kojoj udaljenosti od debla će se raditi podsecanje, zavisi od podloge i bujnosti stabala.

"Ovu meru obavljamo na udaljenosti od stabla od 20 cm do 50 cm. Ako izvodimo rezidbu samo jedne strane, tada režemo na manjoj udaljenosti, a ako je sprovodimo sa obe strane tada režemo na većoj udaljenosti od debla voćke", objašnjava Čokojevićeva.

Šta se dobija podsecanjem korena?

Ovo merom se smanjuje alternativna rodnost, utiče se na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvarivanje redovnije rodnosti. Ujedno se povećava aktivnost citokinina, koji pospešuje transport kalcijuma, čime se poništava negativan učinak giberelina (koji ometa translokaciju kalcijuma u plodu).

"Rezidba korena, koja je sprovedena u pogrešno vreme ili prejako, može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, velik udeo manjih plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše", kaže Sanja Čokojević i dodaje da je važno konsultovati stručnjake.

Foto: jwcoop / Pixabay