Polanu razgrabili poslastičari

Ljubinko Kuč iz Kloke, na pola puta između Topole Kragujevačke i Smederevske palanke gaji sortu maline Polana, za koju tvrdi da daje dvostruko veći prinos nego u zemlji porekla.

Osim što se rod bere već prve godine, njena specifičnost je otpornost na mraz, a druga je velika zainteresovanost poslastičara za ovu vrstu maline. Ljubinko kaže da je dobra za torte i kolače zbog većeg procenta suve materije, te se malina u slatkišima ne razliva već ostaje cela.

Počeo sa 50 sadnica

"Počeo sam da se bavim malinom pre pet godina sa malim brojem sadnica. Kad smo se uverili da nam to odgovara, počeli smo malo ozbiljnije sa ovim poslom. U početku sam imao samo 50 komada, a sada imam tri hektara malinjaka sa preko 20.000 sadnica. U Poljskoj ova malina daje oko 5 tona po hektaru. Kod nas, uz primenu svih agrotehničkih mera dostiže fantastičnih 12 do 15 tona po hektaru, uz dobre meteorološke uslove", objašnjava Ljubinko.

Umesto hemije, tretiranje motikom

Polani po svemu sudeći više prija Šumadija od Poljske, njene zemlje porekla. Ljubinko u šali kaže da smo možda vrednija nacija, jer Polana traži dosta rada. On više neće širiti proizvodnju, ali planira unapređenje proizvodnje. Njegove maline nisu hemijski tretirane.

"Od tretiranja jedino primenjujemo ašove, lopate,motike, freze, priručni alat sa kojima se svaki dan besomučno borimo sa korovom. Na kraju se isplati, jer se dobije čist proizvod i za to imamo sertifikat Instituta za zaštitu zdravlja u Kragujevcu", kaže naš sagovornik.

U ovom kraju maline retko ko gaji. Kada ih je Ljubinko zasadio sa svojom porodicom, ljudi su ih podozrivo gledali i tvrdili da je to nemoguće, te da u ovom kraju najbolje uspevaju vinogradi. Sada komšije sade malinu jer je ekonomski isplativa. Polana se bere do kraja novembra, a nekoliko plodova zateklo se i početkom decembra na jednoj od preostalih sadnica.

Berba do početka zime

"Prva berba je bila u junu i trajala je do novembra. Odlično podnosi hladno vreme, bolje nego jako sunce. Drži se dobro i do -6°C. Krajem oktobra otprilike staje vegetacija. Na kraju se ona pokosi. Dogodine se pojavljuju novi lastari koji rastu iz korena. Niska je, nisu potrebni špaliri. Lastari su izuzetno jaki, ne mogu im ništa ni vetar, ni kiša. Veoma je laka za gajenje, nema orezivanja", dodaje Ljubinko.

Razlog zbog koga je odlučio da gaji Polanu je želja da tržištu ponudi nešto novo što drugi nemaju. Drugim vrstama berba kratko traje, a njena je duga. "Ljudi su bili u neverici kada smo tržištu ponudili u oktobru svežu malinu. Mislili su da je iz hladnjača. Dobra strana je to što sve što uložite u prvoj godini, sve vam se odmah vraća. Bavimo se i prodajom sadnog materijala. Ove godine smo sadnice prodali unapred. Sadnice nisu tretirane hemijom i kupci mogu da dobiju ono što očekuju."

Ulaganje se vraća prve godine

Kada bi sada neko hteo da počne da gaji malinu Polana potrebno mu je oko 2.500 evra za 8.000 sadnica za jedan hektar. U godini sadnje može se očekivati 5 tona malina. "Malina Polana ima dosta suve materije i možete sa njom da žonglirate. Druge vrste ostavljaju u kolačima oreol, ali Polana je kompaktna i cela, i takva ostaje. To je i razlog što su dobar deo ovogodišnjeg roda otkupili poslastičari širom Srbije", kaže na kraju Ljubinko.

Njegova porodica pravi i proizvode od malina, sokove, džemove i slatka, čija prodaja takođe dobro ide, upravo zbog toga što maline nisu hemijski tretirane.