Pred voćarima su neizvesne noći, kako protiv mraza i najavljenih minusa?

Voćari sledećih nekoliko noći neće mirno, a mnogi neće uopšte spavati, pokušavajući da spasu procvetale voćke jer su meteorolozi najavili mraz i niske temperature od -1 do čak -13 stepeni Celzijusa, koliko je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) najavio da će biti na Kopaoniku. Kako su upozorili, najavljeni jutarnji mrazevi mogu dovesti do oštećenja na procvetalim vrstama i sortama voća.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da budu u pripravnosti i da pažljivo prate vremensku prognozu, a ako imaju mogućnosti i da primene mere zaštite.

"Poslednjih dana bilo je (pre)toplo za ovo doba godine, pa je došlo do buđenja voćnjaka. Za sve su krive klimatske promene, a one najviše pogađaju voćare“, ističe iskusni voćar Stjepan Zorić i dodaje: "Kajsije su potpuno procvetale, a breskve, trešnje, višnje, šljive su u pupu. Ukoliko se ostvare prognoze, voćari će pretrpeti ogromnu štetu“.

Tri metode zaštite voćnjaka

Inače, kada voćka procveta, može da podnese kratkotrajni jutarnji mraz i temperaturu do -2 stepena Celzijusa. Sve ispod toga može biti pogubno.

"Mnogi će krenuti u akciju spašavanja svojih voćnjaka oko tri ujutru, tako da narednih noći neće biti previše spavanja. Nažalost, mnogi od njih nemaju potrebnu opremu kako bi zaštitili voćke“, kaže Zorić.

Inače, postoje tri osnovne metode zaštite od mraza. Prva od njih je anti frost metoda kojom se pre spuštanja mraza zamrzavaju cvjtovi, led postaje izolator, a kako tokom dana raste temperatura, led se topi, a cvetovi ostanu sačuvani.

"To je efikasna metoda, ali vrlo skupa. Čak i oni koji to mogu da priušte imaju problem nedostatka vode, jer zbog stalnih suša, bunari su gotovo prazni“, pojašnjava Zorić.

Dva su tipa mraza - kako zaštiti biljke?

Drugi način je postavljanje ventilatora, odnosno vetrenjača u voćnjak koje s visine uduvavaju topli vazduh prema tlu i na taj način se suzbiju minusi.

"Ovakva metoda je takođe vrlo skupa jer na jedan hektar voćnjaka potrebno je najmanje 3-4 ventilatora. Postoje fiksni i mobilni ventilatori, a ovi drugi su efikasniji, jer se mogu premeštati kako koja voćka počne da cveta“, kaže Zorić.

Treći način su atomizeri – grejači koji se montiraju na traktor zajedno s ventilatorom, koji uz pomoć plinske boce ili dizela greje vazduh.

"To je i najjeftinija metoda jer svaki voćar ima traktor, tako da u startu već ima najskuplji deo opreme. Zagrevanje se obavlja tako što se prolazi svaki drugi red i to je dovoljno da se spreči smrzavanje cvetova“, naglašava.

Zadimljavanje sa slamom - zastarela metoda

Od spomenute tri metode zaštite voćnjaka, postoji još ona starinska koja se retko koristi, a to je zadimljavanje sa slamom ili granjem.

"To je mukotrpan posao, pogotovo ako se radi o velikim površinama voćnjaka, tako da to uglavnom koriste ljudi koji u svojim dvorištima imaju manje količine voćaka“, zaključio je Zorić.

U svakom slučaju pred voćarima su neizvesne noći, koje im mogu odneti čitav godišnji rod u samo nekoliko sati.