Psi tragači, senzori i molekularna dijagnostika omogućuju otkrivanje Xylelle u vinogradima pre vidljivih simptoma.
Međunarodni naučni tim okupljen u okviru EU-finansiranog projekta BeXyl - Beyond Xylella ostvario je značajan napredak u razvoju alata za rano otkrivanje i efikasan nadzor bakterije Xylella fastidiosa, jednog od najopasnijih biljnih patogena današnjice koji ugrožava vinovu lozu, jabučasto voće, masline i ukrasno bilje. Rezultati istraživanja nude nove mogućnosti za pravovremeno reagovanje i smanjenje šteta u poljoprivredi i prirodnim ekosistemima.
Projekat koordiniraju Antonio Visent iz Instituta Valenciano de Investigaciones Agrarias i Pablo Zarco-Tejada sa Univerziteta u Melburnu, a u njemu učestvuju stručnjaci iz oblasti biljne patologije, molekularne dijagnostike, senzorske tehnologije, daljinskog istraživanja i modeliranja širenja bolesti. Cilj je razviti integrisani pristup koji povezuje laboratorijsku dijagnostiku, terenska merenja i praćenje velikih područja.
Jedan od ključnih iskoraka ostvaren je u oblasti molekularnih dijagnostičkih metoda. Istraživači su testirali niz savremenih alata za otkrivanje i tipizaciju bakterije, uključujući LAMP, RPA, digitalni PCR (ddPCR) i visokopropusno sekvenciranje DNK. Metode su ispitivane na uzorcima badema, vinove loze, maslina, kafe i avokada, često bez složene pripreme uzoraka.
Rezultati su pokazali da je ddPCR najosetljivija metoda, dok su LAMP i RPA posebno pogodne za brzu terensku dijagnostiku, što je ključno u ranim fazama zaraze. Dodatno, kombinacija obogaćivanja sekvenci i sekvenciranja DNK omogućila je preciznu identifikaciju sojeva bakterije, čak i u uzorcima sa veoma niskom koncentracijom patogena.
"Ovakav pristup značajno povećava mogućnost pravovremenog prepoznavanja izvora zaraze", ističu koordinatori projekta, naglašavajući da je rana detekcija presudna za sprečavanje daljeg širenja bolesti.
Posebnu pažnju naučnici su posvetili asimptomatskim infekcijama, koje predstavljaju najveći izazov u kontroli Xylelle. Korišćenjem hiperspektralnog snimanja, proksimalnih senzora i sistema za visokopropusnu fenotipizaciju, identifikovane su suptilne fiziološke promene u biljkama koje prethode vidljivim simptomima.
Modeli razvijeni u okviru projekta uspešno su razlikovali zaražene i zdrave biljke već dva meseca nakon infekcije, i to kod maslina i vinove loze. Time se otvara prostor za preventivne mere pre nego što bolest izazove nepovratnu štetu.
Za praćenje velikih područja, gde klasični terenski pregledi nisu dovoljni, naučnici su unapredili metode daljinskog istraživanja. Terenske kampanje sprovedene su u Španiji, SAD-u i Argentini, a obuhvatile su masline, vinovu lozu i bademe.
Analizom satelitskih i vazdušnih snimaka, uključujući hiperspektralne i termalne podatke, pokazano je da je moguće proceniti učestalost i težinu zaraze na nivou parcela i regiona. Ovi podaci čine osnovu za razvoj globalnih modela praćenja i ranog upozoravanja.
Jedno od najinovativnijih rešenja razvijenih u okviru projekta jeste detekcija Xylella fastidiosa pomoću pasa tragača. Testiranja su pokazala visoku tačnost i osetljivost, pri čemu se ključnim pokazao miris tla u kojem raste zaražena biljka.
"Psi ne reaguju samo na biljku, već i na promene u tlu izazvane infekcijom", objašnjavaju istraživači. Ovo otkriće moglo bi znatno pojednostaviti obuku pasa i omogućiti njihovu primenu u lukama, rasadnicima i na poljoprivrednim površinama.
Projekat BeXyl doneo je i napredak u strategijama nadzora i upravljanja epidemijama. Razvijeni su modeli koji kombinuju prostorne podatke i obrasce širenja bolesti, omogućavajući ciljano uzorkovanje i efikasnije korišćenje resursa.
Rezultati pokazuju da su sekvencijalni i na riziku zasnovani programi nadzora znatno efikasniji od klasičnih, uniformnih pristupa, naročito u područjima sa ograničenim kapacitetima.
Xylella fastidiosa sposobna je da zarazi više od 700 biljnih vrsta i već je prouzrokovala ogromne privredne i ekološke štete u SAD-u, Brazilu i Evropi. Od prvog otkrića u Italiji 2013. godine, bakterija se proširila na više mediteranskih zemalja, postavši jedna od najvećih pretnji evropskoj poljoprivredi.
Rezultati projekta BeXyl pokazuju da je naučno utemeljen, integrisani i rani pristup ne samo moguć, već i nužan. Kombinacijom molekularne dijagnostike, senzora, daljinskog istraživanja i inovativnih metoda poput detekcije pomoću pasa, nauka nudi konkretne alate za borbu protiv ove opasne bakterije pre nego što posledice postanu nepopravljive.
Tagovi
Autor
