Profesor Đurović: "Očekujemo drastično smanjenje prinosa voća zbog mraza"

Ovih dana čitavu Srbiju zahvatilo je naglo zahlađenje, a na lokacijama širom zemlje zabeležen je jak mraz. Kako smo objavili, temperature koje su se spuštale čak i do - 7 stepeni ozbiljno su oštetile tek rascvetale voćke, što je na pojedinim mestima, recimo u Šumadiji, u nekim voćnjacima uticalo na gubitak kompletnog prinosa

Kako prenosi portal Klima 101, jak mraz u ovo doba godine posebno je štetan po naše voćnjake. Naime, kada temperature padnu na više od dva stepena ispod nule u ovo doba godine, javlja se opasnost po voćne zasade, jer su mnoge voćke sada u ranjivim fazama cvetanja.

"Očekujemo drastično smanjenje prinosa", kaže za ovaj portal dr Dejan Đurović, profesor na Katedri za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Kako dodaje, nivo oštećenja zavisi od konkretnih uslova u pojedinačnim voćnjacima i od toga koliko je daleko koja biljka stigla u cvetanju, što opet zavisi i od sorti zasađenog voća.

"Od jednog dana zavisi čitava godina"

Kada je u pitanju prolećni mraz u voćarstvu, kaže: "Od jednog dana zavisi čitava godina."

Opasnost od prolećnih mrazeva dodatno produbljuju klimatske promene, koje dovode do češće pojave toplog vremena u kasnu zimu, čime uzrokuju da voćke ranije počinju da cvetaju. Naime, usled porasta prosečnih temperatura, vreme početka vegetacije kod voćaka u Srbiji u proseku se pomerilo za dve nedelje unazad, pa su mrazevi krajem zime postali opasniji nego što su nekada bili.

Voćari zbrajaju štete od mraza: "Protresao sam grane, pola cvetova je otpalo"

"On se dogodio kasno, i intenzivan je, sa temperaturama i do -6 °C, što je dovoljno da ugrozi i voćke koje su u ranoj fazi cvetanja, kao što su jabuke. Prethodni jaki mraz u drugoj polovini marta već je ugrozio kajsije i breskve, a ovaj mraz je oštetio trešnje i višnje, šljive, kruške i jabuke širom Srbije."

S obzirom na to da su četiri glavna proizvoda naše voćarske industrije šljive, jabuke, trešnje i maline, ovaj mraz je ugrozio proizvodnju tri od četiri naše najvažnije voćke.

Utiče i na prinos i na kvalitet

Mraz ne mora da utiče samo na smanjenje prinosa, dodaje, već može uticati i na kvalitet, posebno kod voća kao što su jabuke ili kruške.

"Kod jabuka, tipično je najkvalitetniji plod onaj iz centralnog cveta, koji prvi cveta i samim tim prvi strada prilikom mraza."

Kaže da se voćari širom zemlje se na različite načine bore protiv mraza.

"Najbolja metoda je orošavanje, odnosno prskanje zasada vodom u vreme mraza – ali ova mera podrazumeva upotrebu resursa koji su velikom broju voćara nedostižni. Naime, za orošavanje potrebno je 40 kubika vode po satu, po hektaru voćnjaka, što veći proizvođači ostvaruju uz pomoć velikih rezervoara vode, površine i veće od hektara", ističe i dodaje da se manji proizvođači snalaze kako znaju i umeju.

"Koriste se, primera radi, mašine koje greju i mešaju vazduh, a koje se voze kroz voćnjak u toku mraza. Međutim, to može biti teško izvesti kada mraz dugo traje, u toku noći i ranog jutra, a posebno ako se ponavlja iz dana u dan kao što je situacija sada u Srbiji."

Postoje i druge metode kao što je prskanje različitim sredstvima, ali one su takođe manje efikasne i često neproverene.

Rejonizacija voćarstva

Važno rešenje su preventivne mere – pravilan odabir voćke i sorte za različite lokalitete.

"U tome treba da pomogne tzv. rejonizacija voćarstva, koja u Srbiji još uvek nije do kraja sprovedena, a koja treba da služi i državi i proizvođačima kao vodič u sadnji, posebno sada, u uslovima klimatskih promena", kaže ovaj stručnjak, dodajući da rejonizacija treba da se sprovede i na mikro nivou.

"Jer, možete da imate mikroklimatske razlike i na malim površinama – i u dva hektara možete da imate različite nagibe i orijentaciju terena, što može uticati na uslove, posebno u ranim jutarnjim satima", zaključuje on.

Hoće li polarni "Vorteks" odrediti ovogodišnju voćarsku sezonu?

Rizik od kasnog mraza prepoznat je i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji je Srbija usvojila krajem 2023. godine, a u kojem stoji da je neophodno da Srbija poveća "ukupne iznose za subvencije za zaštitu od mraza za višegodišnje zasade i matične zasade".

Mada postoje različite metode neposredne zaštite zasada od mraza, važna forma zaštite je – bolja i informisanija sadnja, i to sorti koje su otpornije na mraz. I tu je ključna uloga države, jer treba da postavi jasne vodiče za sadnju u uslovima koji su se drastično promenili u odnosu na vreme pre samo nekoliko decenija.