Racionalno korišćenje đubriva

Pravilno tumačenje rezultata analize zemljišta omogućava racionalno korišćenje đubriva u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji. Pažnju treba obratiti i na hemijsku reakciju zemljišta, humusa, azota, fosfora i kalijuma.

Rezultate analize potrebno je uporediti sa graničnim vrednostima, koje su date za pojedine elemente u zemljištu, piše za PSSS savetodavac Dejan Tonić:

"Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Njegova granična vrednost je tri i ako zemljišta imaju vrednost manu od ovog broja, to znači da zemljištu treba dodati đubriva ove vrste (stajnjak) i tako povećati sadržaj humusa u zemljištu".

Azot

Prema sadržaju ukupnog azota, zemljišta su podeljena u tri klase na:

• siromašna (< 0.10% N);
• srednje obezbeđena (0.10-0.20% N) i
• dobro obezbeđena (> 0.20% N).

Prema ovoj podeli, azot se dodaje prilikom đubrenja na jesen sa osnovnom obradom i u proleće, kao prihrana.

Fosfor i kalijum

Optimalni nivo fosfora iznosi oko 15 mg P2O5 na 100 mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta.

pH vrednost

Reakcija zemljišta ( pH vrednost) utiče na izbor đubriva i njihove doze. Na našem terenu se preporučuje da optimalne pH vrednosti budu:

• za jabučaste voćne vrste: 5,2 - 7,7
• za koštičave voćne vrste: 5,7 - 7,7
• za jezgraste voćne vrste: 6,0 - 7,0
• za jagodaste voćne vrste: 5,1 - 6,5.

Na osnovu odstupanja, uz đubrivo se dodaje krečnjak, koji služi za popravku pH vrednosti zemljišta.

Foto: pixel1 / Pixabay