Radmila Andrejić: Sa rada u inostranstvu na uzgoj starih sorti jabuka

Šumatovka (naslovna fotografija), šarenika, belunika, ilinjača, petrovka…samo su deo od ukupno dvadesetak starih sorti jabuka koje rastu na imanju Radmile Andrejić u selu Bobovo, kod Svilajnca. Ovaj zasad na oko trideset ari podigla je zajedno sa suprugom Radišom pre dvanaest godina kada su se vratili sa privremenog rada u inostranstvu. Kada su doneli odluku o povratku oni su odlučili da u svom selu kupe četiri hektara zemlje i počnu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Kalemila pelcerima starih jabuka

Prvi se na imanje vratio suprug koji je do njenog dolaska uspeo da pripremi teren za počinjanje ovog, za njih, značajnog posla. Odmah po njenom dolasku počeli su sa formiranjem zasada starih sorti jabuka. Prvo su pripremili zemlju, a onda počeli da tragaju za divljim podlogama na kojima bi kalemili ove sorte jabuka. Za podlogu su mahom uzimali sejanac jabuke koji je pogodan za razna tla, otporan na bolesti, koji se dobro ukorenjuje i koji je naprosto idealan za formiranje stabla srednje visine.

Autohtone sorte jabuka otporne i pogodne za preradu - koju gajiti?

Kalemljenje je suprug prepustio njoj jer je znao da je pravi majstor u tome. Ovu veštinu naučila je od članova svoje porodice, a svi oni od njenog pradede solunca koji je po struci bio agronom.

"Zasadili smo negde od 120 do 130 stabala na razmaku od po dva i po metra. Mi smo amateri u ovom poslu pa smo gotovo na isti način sadili te divljake koje smo nameravali da kalemimo", kaže Radmila i dodaje da su bili uvereni da će sve na kraju da ispadne kako treba jer su znali prednosti ove podloge.

Čim je podloga stasala za kalemljenje ona ih je sve redom kalemila pelcerima starih jabuka koje je sama odabrala primenjujući tehnike kalemljenja u zavisnosti od debljine sadnice. Kada je to uradila nastavila je sa suprugom da ih zaliva, okopava i štiti od bolesti i štetočina koje bi moglo da dovede do uništenje mlade sadnice. Zahvaljujući ovakvoj pažnji njihove jabuke su već u trećoj i četvrtoj godini dale prve plodove.

Sitne i ukusne

Čim su počele da rađaju više odmah su ih na prodaju ponudili potencijalnim mušterijama. U početku su bili na pravoj muci jer su oni sumnjali u njihov kvalitet.

"Naši ljudi su uglavnom naviknuti na ukuse jabuke ajdared, crveni i zlatni delišes, pa kada smo im ponudili jabuke sa drugačijim ukusom i mnogo sitnijim plodovima gledali su na njih sa velikim nepoverenjem", pojašnjava naša sagovornica ističući da sada imaju puno mušterija koje su stekli na pijaci, ali i putem društvenih mreža.

Otuda su i pred ovaj Božić sve zalihe jabuka iz prošlogodišnjeg roda prodali po ceni od 200 dinara za kilogram. Zadovoljni su i rodom uprkos mrazu koji je pretio da uništi zametnute plodove. U vreme oprašivanja nije bilo dovoljno ni pčela, ali je zato bilo vetra koji je pomogao da taj posao bude obavljen.

"Prošle godine tri i po meseca nismo imali kišu. Zbog toga je sistem kap po kap bio stalno u funkciji. Suša je, međutim, bila toliko jaka da smo morali da ih dodatno polivamo."

Zahvaljujući vodi Andrejići su uspeli da odgaje lepe, zdrave i sočne plodove. Nisu izostavili ni najvažnije jesenje i prolećno tretiranje zasada plavim prskanjem koje obavljaju s ciljem da ih zaštite od bolesti i štetočina.

Nešto se skladišti, nešto preradi u sok

Sa berbom jabuke obično počnu oko Petrovdana kada sazrevaju petrovače. Nastavljaju sa ilinjačom koja stiže za berbu u avgustu, a na jesen beru kožare, šumatovke, šarenike… Do konačne prodaje ubrane jabuke skladište u svoje dve komore.

Dobar deo roda prerade u sokove koje takođe prodaju zajedno sa svežim plodovima. Čim vreme dozvoli naša sagovornica će sa suprugom početi i sa orezivanjem voća.