Skinite klopke sa stabala: Evo kako iskoristiti talog uginulih insekata

Zima je pravo vreme za skidanje klopki protiv osa i stršljenova koje se postavljaju u voćnjacima tokom leta. Interesantno je da se talog od uginulih insekata može iskoristiti za druge svrhe.

Tu se, prvenstveno, misli na povrtarske kulture jer telo insekata, nakon razlaganja u vodi, snabdeva tlo oko zimskih povrtnih kultura, kalcijumom i fosforom, što im pomaže da se lakše izbore sa niskim temperaturama.

Plodovi propadaju oko mesta uboda

Stršljenovi i ose tokom leta mogu da izazovu veliku štetu na plodovima voćaka. I najmanji ubod ose dovodi do toga da tkivo oko mesta uboda počne da tamni, zatim se, sa širenjem pega koje su, najčešće, okruglastog oblika, formiraju bele spore prouzrokovača truleži plodova, lat. Monilinia fructigena. Šteta može da iznosi i do 80%.

Stršljeni, pred dozrevanje plodova, odnosno, kada se počnu nakupljati šećeri u plodu, buše plodove. Mogu skoro čitav plod da pojedu, a najgore je što su opasni i za berače jer se, često, na plodu koji se bere, s njegove druge strane, ne vidi prazan prostor u kojem se nalaze stršljenovi.

Opasnost u berbi voća: Šta kod uboda osa, pčela i stršljena i kako ih izbeći?

Ne napadaju, osim kada se osete ugroženim, a to je slučaj kada se dodirnu prilikom boravka u unutrašnjosti ploda. Primena insekticida, dve do tri sedmice pre berbe, oteraće stršljene, dok se sa zaštitom protiv osa, mora početi barem mesec i po dana pre početka berbe.

Može i zaštita organskim preparatima

Ako se želi organska zaštita, na tržištu se pojavio novi preparat, Bioaction, od indijske bukve, lat. Pongamia pinnata koji pruža zaštitu od 15-tak dana, a koristi se u dozi od litre u 500 litara vode. Deluje na vaši, grinje, deluje i na savijače, a dobar je i zbog toga što sprečava ishranu "antifeeding effect".

Pomaže, naročito protiv stršljenova, prskanje vodom u kojoj su otopljene nana i lavanda, sami ili pomešani. Dobro je imati i jorgovan u blizini voćaka jer ga stršljenovi obožavaju.

Što se tiče postavljanja klopki, dovoljno je da se plastične flaše, manje ili veće, pri dnu probuše većim ekserom, na tri mesta, a da se na dno flaše stavi koka kola, voćni sok ili deterdžent za suđe pomešan sa vodom. Kroz te rupe ulaze insekti, a, na vrhu flaše, čep se odvrne, da bi insekti mogli da uđu i kroz njega.

Kanapom oko vrha flaša se zaveže za stablo, najbolje na bočnu granu na početku krošnje. Kada pokvase krila, insekti ne mogu da polete i nakon nekog vremena, uginu. Ostali insekti, naročito kada je reč o stršljenovima, priskočiće u pomoć, ali će isto da završe. Flaše se mogu i preseći napola i zavezati za grane ili deblo.

Najbolje bi bilo da se na svako stablo stavi po jedna flaša, što je moguće u manjim voćnjacima, dok se u velikim voćnjacima flaše, ako se ne želi mnogo prskanja, naročito pred berbu, stavljaju na svako četvrto ili peto stablo.

Mnogi voćari flaše ostave tokom zime, a često i tokom naredne godine, što nije potrebno, jer je bolje da se isprazne i ostave na granama, za punjenje tokom vegetacije.