Šumska plantažna jagoda: Sadi se u jesen, a evo šta sve treba da znate o uzgoju

Šumska jagoda, Fragaria vesca, ili kako je mnogi zovu mala jagoda, poslednjih godina postaje sve popularnija kultura na Balkanu. Nekada je bila vezana samo za šumska područja i branje u prirodi, ali danas postoje sorte i tehnologije koje omogućavaju plantažni uzgoj.

Osim što je tražena zbog specifičnog ukusa i mirisa, ima i odličnu otkupnu cenu, pa je privlačna proizvođačima koji žele dodatni izvor prihoda.

Sadnja početkom jeseni

Sadnja šumske jagode obično se obavlja krajem leta i početkom jeseni (avgust - oktobar), dok je zemljište još toplo i ima dovoljno vlage za ukorenjivanje. Moguća je i prolećna sadnja (mart - april), ali se tada prinos očekuje tek naredne godine.

Za intenzivan uzgoj koriste se frigo sadnice, koje omogućavaju brže ukorenjivanje i raniji rod. Razmak sadnje je najčešće 25-30 cm u redu i 40-50 cm između redova, što daje oko 60-80 hiljada biljaka po hektaru.

Najviše se sade: Regina, italijanska visoko rodna sorta, koja daje krupnije plodove od standardnih šumskih jagoda. Potom Aleksandria, poznata po aromi i otpornosti na bolesti. Takođe, Rugen sorta koja rađa od ranog proleća do prvih mrazeva i Žuto čudo (Yellow Wonder) koja je zanimljiva zbog žutih plodova, a više se koristi za specijalizovano tržište i turizam.

Uslovi koje voli

Šumska jagoda najbolje uspeva na blago kiselim zemljištima (pH 5,5–6,5), zemljište treba da bude dobro drenirano i humusom bogato, na sunčanim i polusenovitim položajima, mada bolje rodi na mestima gde nema jakih letnjih vrućina.

Vrlo je osetljiva na sušu, pa je sistem navodnjavanja kap po kap preporučljiv za svaku plantažu.

Za razliku od obične baštenske jagode, šumska ima sitnije plodove i niži prinos po biljci, ali je cena znatno viša. Jedna biljka daje prosečno 100 - 150 g plodova godišnje. Na plantaži to znači prinos od 6 - 10 tona po hektaru, u zavisnosti od sorte i nege.

Održavanje plantaže

Kada je reč o prihrani, najbolje reaguje na organska đubriva (kompost, stajnjak), ali se u intenzivnoj proizvodnji koristi i NPK u manjim dozama, naročito kalijum i fosfor.

Navodnjavanje mora biti redovno, naročito u periodu cvetanja i formiranja ploda. Obavezna je rezidba kao i uklanjanje vreža (kod nekih sorti razvijaju se vreže koje treba uklanjati da biljka ne troši energiju).

Najčešći problemi su pepelnica, siva plesan i napadi puževa. U ekološkom uzgoju koriste se biljni ekstrakti (kopriva, preslica), dok se u konvencionalnoj proizvodnji primenjuju fungicidi i insekticidi prema potrebi.

Preporučuje se postavljanje crne malč folije, jer čuva vlagu, smanjuje rast korova i čini berbu lakšom.

Iako prinos po hektaru nije toliko visok kao kod obične jagode, šumska jagoda ima nekoliko prednosti: visoka otkupna cena (nekad i 3 - 4 puta skuplja od obične), dug period plodonošenja, atraktivan izgled i miris koji osvajaju tržište, pogodna i za svežu potrošnju i za preradu (džemovi, sokovi, likeri).