Milan Kovačević iz Čerevića uzgaja voće na 30 hektara, bez ikakve pomoći države. Odustao je od konkursa zbog papirologije. Želi da bude sam svoj gazda, a voće plasira u Rusiju.
Često možemo čuti naše poljoprivrednike kako negoduju zbog malih subvencija i nedovoljne pomoći države. Najveći voćar u Čereviću sve je stekao mukotrpnim radom uz pomoć svoje porodice, a da pri tome nikad od države nije tražio, niti dobio niti jedan dinar pomoći.
Milan Kovačević u Čereviću pod voćem ima 30ha. Bio je zaposlen, presavio je tabak i nasledio voćarski posao od oca. Za današnju površinu mu je bilo potrebno sedam godina. Kako je novac pristizao, Kovačević je kupovao zemljište i sadio voće. Pod breskvom ima 18 hektara, 6 hektara pod šljivom i znatno manje površine pod kajsijom, trešnjom i vinovom lozom.
Kovačevićevo svedočanstvo je jedinstveno. Uspeh je došao spojem više okolnosti. Mukotrpan rad, odličan agroklimat i korektno plaćanje za preuzeto voće. Uspeo je sopstvenim sredstvima da podigne i hladnjaču od 10 vagona.
"Sve zasade smo podigli sami. Sami smo kalemili na stalno mesto. Nisam tražio, pa tako ni dobio, novac ni za traktor, opremu, hladnjaču. Kada vidim koja je papirologija i da nekome treba da dam menice da bih dobio sadnice - odustao sam. Hoću da budem i ostanem gazda. Svoj na svome. Benefiti tek sada očekujem pošto mi voćnjaci stupaju u pun rod", kaže Kovačević.
Milan i sin
Naš sagovornik za uspeh svog posla dobrim delom može da zahvali kupcima voća iz Rusije:
Čerević ima odličan agroklimat tako da voćnjake greju "dva sunca". Direktno i ono uz pomoć refleksije od Dunava, tako da im voće pristiže među prvima u Srbiji. Rane sorte uz povoljan agroklimat obezbeđuju visoku cenu za predate plodove. Obojenost plodova je vrhunska, kao i sadržaj šećera.
Milan Kovačević: "Važno je imati rano i kasno voće, a u sredini šta rodi".
Zbog svega navedenog nije ni čudo što u Čereviću zemljišta za prodaju gotovo da i nema.
"Što je bilo zemljišta za prodaju, a da je pogodno za voćarstvo - to se prodalo. Ljudi su kupili i podigli voćnjake. Jedini problem imamo sa vodom. Dunav nam je na 100 metara, a na parcelama nam je voda na 200 do 300 metara dubine. Na tim dubinama ima dosta kamena i ljudi koji buše bunare zbog toga i ne žele da rade u Čereviću", kaže Kovačević.
Da bi bili što uspešniji u voćarstvu, Čerevićani su se okupili u zadruzi "Podunavski voćar". Ovaj oblik organizovanja im omogućuje jeftiniju kupovinu repromaterijala, što je od velike važnosti za njihov posao. Ne treba ni naglašavati da je najuspešniji među njima, Milan Kovačević, direktor zadruge. Organizuju mnogobrojna savetovanja, koja su uglavnom "tempirana" za period nakon rezidbe, a pre početka vegetacije.
Milan Kovačević je direktor zadruge "Podunavski voćar"
Foto: Đorđe Simović
Tagovi
Autor
Voćari zbrajaju štete od mraza: "Protresao sam grane, pola cvetova je otpalo"
Zoran je otišao u penziju, pa počeo da uzgaja borovnice. Sada brine o 1.100 stabala
Šljiva i trešnja posebno ugrožene zbog najavljenog žestokog mraza. Kakvu ulogu ima humus?
Kako formirati vretenasti žbun kod mladih šljiva i šta nikako ne raditi?
Grad naneo štete voćkama, što pre obaviti tretman zaceljivanja rana
Alternativna rodnost jabuke može se lako sprečiti ili zaustaviti, evo kako
Koje fungicide sada primeniti u zaštiti koštičavog voća?
Mraz potpuno uništio rod bresaka i nektarina u Moravičkom okrugu. Šta preostaje voćarima?
