Voćari oprez - preti mraz!

Veliki uticaj na prinos voćaka imaju prolećni mrazevi koji mogu da umanje rod i do 80%. Pored intenziteta, stepen oštećenja zavisi i od trajanja i učestalosti pojave mraza. Pojava mraza tokom jedne noći može dovesti samo do proređivanja cvetova, ali ukoliko se mraz javlja češće i duže traje, može doći do potpunog uništenja prinosa u toj godini.

Preventivne mere svode se na usporavanje vegetacije

Voćari dobro znaju da mrazevi mogu da potpuno ili delimično unište neotvorene cvetove, otvorene cvetove ili tek formirane plodiće. U zavisnosti od voćne vrste i sorte, položaja grana u kruni i primenjenih pomotehničkih mera, nabubreli cvetni pupoljci mogu da izdrže do -5°C, otvoreni cvetovi mogu nastradati na -2°C, a tek zametnuti plodići na -1°C. Preventivne mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva svode se u osnovi na usporavanje vegetacije, odnosno usporavanje faze cvetanja i sprečavanje snižavanja temperature na kritičnu tačku.

Metod zadimljavanja - najstariji, ali nedovoljno uspešan

Sremski voćari i dalje primenjuju jednu od najstarijih mera za zaštitu od mraza, a to je zadimljavanje. "To je jeftin način ali i nedovoljno uspešan, jer se time temperatura poveća za oko 0,5°C do 1,5°C. Najjednostavniji način je da se po voćnjaku unapred spreme organske materije - nezgoreli stajnjak, natrula slama, pleva, korov. Ove materije se stavljaju na gomilu i pale", kaže Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi.

Prskanje vodom - mera sa kojom treba oprezno

Postoje i drugi način za zaštitu voća od mraza, a jedan od njih je i neprekidno prskanje običnom vodom koje dovodi do stvaranja izmaglice u kritično doba kada temperatura pada na kritičnu tačku i može da obezbedi povećanje temperature u vоćnjaku i time se spreči oštećenje od mraza.

"Osnovni princip zasniva se na tome da se voda kojom se kvasi voćka pretvara u led, koji oslobađa izvesnu količinu toplote. Povećavanje temperature usled formiranja leda kao skramica zahvata površinu cveta ili tek formiranog plodića, dok je tkivo ovih organa zaštićeno povišenom temperaturom koja se pri tome obrazuje. Prskanje treba da traje što duže, uz što manju potrošnju vode. Treba odrediti tačan trenutak početka prskanja, a to je kada temperatura u kruni voćke padne na 0°C. Ako se ranije krene sa prskanjem neće se formirati led i nema nikakvog efekta. Ako se zakasni sa prskanjem može doći do negativnog dejstva i doći do povećanja izmrzavanja cvetova. Kvašenje mora neprekidno da traje dok traje mraz, znači sve dok se temperatura ne popne iznad kritične tačke tj. iznad 0°C. Prognoza mraza i postojanje meteoroloških stanica, kada se može blagovremeno predvideti pojava mraza neophodan su uslov da bi ova mera bila uspešna", tvrdi Klještanović.

Zaštita voćaka od mraza biološkim preparatima

Pored svih ovih mera voćari protiv izmrzavanja mogu da koriste i biološke preparate. "Nastojeći da pomogne proizvođačima u borbi protiv izmrzavanja patentiran je preparat - prirodni antifriz za biljke. On je prirodnog porekla i potpuno ekološki prihvatljiv u svetu. Osnovu čine bakterije Thiobacilus subspecies i preko 60 minerala koji se inače nalaze u našem prirodnom okruženju.Ono što mnogi voćari čine na manjim parcelama i jagodastim kulturama je i pokrivanje biljaka različitim materijalima, što je veoma dobro", dodaje naša sagovornica.

Važno je znati

Poljoprivredni stručnjaci ovih dana podsećaju voćare da je opasnost od mraza manja na vlažnom, nego na suvom zemljištu pa ukoliko je najavljena pojava mraza, dobro je nekoliko dana ranije natopiti vodom sloj zemljišta do dubine 25 cm. "Ne preporučuje se obrađivanje zemljišta u vreme pojave mraza, jer se iznad takvog zemljišta stvara više hladnog vazduha nego iznad neobrađenog. Kroz rastresito zemljište sporije se prenosi toplota iz dubljih slojeva, pa se tokom noći takvo zemljište brže ohladi. Zbog toga se u to vreme ne sme odstranjivati ni korov u voćnjacima i vinogradima, a obradu zemljišta vršiti tek kada opasnost od mraza prođe", zaključuje na kraju Klještanović.