Voćari zbrajaju štete od mraza: "Protresao sam grane, pola cvetova je otpalo"

Mraz koji ovih dana bere budući rod mnogim voćnim kulturama širom Srbije, napravio je značajne štete u zasadima višnje, šljive, kajsije i trešnje. Temperature koje su se spuštale čak i do - 7 stepeni ozbiljno su oštetile tek rascvetale voćke, što je na pojedinim mestima uticalo na gubitak kompletnog prinosa.

Voćar Zoran Marković (naslovna fotografija, op. aut) iz Desimirovca kraj Kragujevca u martu je izgubio čitav budući rod kajsija pri naletu prvog prolećnog mraza. Tom prilikom je iskrčio stotinu stabala ove voćke koja je ubedljivo najosetljivija na temperature ispod nule.

"Od kajsije sam se oprostio i više je ne sadim. Nemam živaca", kaže on i dodaje da je primenio sva moguća sredstva protiv stresnih situacija zajedno sa redovnim tretmanom fungicidma.

Upkos tome, mraz u pojedinim zasadima bio je jači od biljke.

"Sve sam dao, ostalo je na Bogu."

Stradale oblačinska višnja i trešnja Burlat

Prilikom redovnog tretmana, u zasadima trešnje, šljive i višnje primenio je i biostimulatore na bazi morskih algi kao i sredstva sa povećanim sadržajem aminokiselina, ali su oblačinska višnja i trešnja sorte Burlat ipak poklekle pred ovim velikim stresom.

"Jedino je višnja sorte Šumadinka uspela da se očuva, a u svakom zasadu sam primenio isto. Što se šljive tiče, kad sam protresao grane, polovina cvetova je pala, šta je ostalo od one druge polovine, videće se narednih dana", napominje Marković.

Kako dalje pojašnjava, osiguravajuće kuće nisu želele da osiguraju zasade na po deset dana, pa ne zna čemu zapravo one i služe.

"Ne želim da mi iko bilo šta poklanja. Ovaj posao volim i radim iz srca, ali ako već postoji mogućnost za osiguranjem, zašto to nije realnost?", pita se naš sagovornik.

Lakše mu je, kaže kada grad obere rod, nego kada to uradi mraz. Mada, u oba slučaja, problemi su ozbiljni i veliki.

Od šljive nema ništa u Timičkoj krajini

Slična situacija je i na teritoriji Timočke Krajine, tačnije u knjaževačkom selu Jakovac gde je zabeležena temperatura od -2 noću, do -7 u samu zoru. Tom prilikom je najviše stradala šljiva, ali mraz nije zaobišao ni druge voćke koje su se nalazile u fazi cvetanja.

"Palio sam slamu u zasadu višnje u noći kada je termometar zabeležio temperaturu nekoliko stepeni ispod nule. To je tinjalo nekoliko sati, da li je nešto pomoglo, videće se kroz nekoliko dana. Od šljive nema ništa", kaže voćar Dalibor Cvetković i dodaje da je tog dana, negde već u podne odradio i hemijski tretman fungicidima sa dodatkom aminokiselina.

Šteta najveća u Šumadiji

Ipak, mraz je najveće psoledice ostavio u šumadijskim voćnim zasadima gde je na pojedinim lokalitetima zabeležena šteta od 100%. Voćar Aleksandar Glišić iz sela Šume kraj Oplenačke Topole na površini od 35 hektara gaji trešnju, višnju, šljivu, jabuku i vinovu lozu, a štete nastale usled delovanja mraza u ovim zasadima prelaze 80.000 evra.

"Na pojedinim lokalitetima šteta je 100 %. Od svih sorti šljiva najviše je stradala stenlej, čak 80 odsto, kao i višnja, nešto manje jabuka i trešnja, a deo kajsija koje su preživele onaj prvi mraz, sada su potpuno uništene", pojašnjava Glišić.

Kako dalje ističe, ove godine će voće biti skupo, jer ga neće ni biti. Država će onda delovati uvozom, što je pogubno za naše voćare.

"Nažalost, država nema sluha za nas, a sada ćemo morati da održavamo zasade koji su praktično bez roda", zaključuje ovaj voćar koji je krajem marta pretpreo značajne štete u zasadima kajsije.

Prizemni mrazevi do 12. aprila

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), još dva prodora hladnog vazduha sa severa praćenih kratkotrajnim padavinama očekuju se u Srbiji u četvrtak 10. i u subotu 12. aprila.

Jutarnji mrazevi na dva metra visine očekuju se mestimično u četvrtak 10. aprila, ali će biti češći na jugu Srbije. Prizemni mrazevi prognoziraju se sve do 12. aprila.