Rod će, naravno, da zavisi od vremenskih prilika, najviše mraza, ali, ako i u februaru bude niskih temperatura, praćenih snegom, vegetacija ne bi trebalo da krene u martu, kao što je bio slučaj u prethodnoj godini.
Rod šljiva prošle je godine bio izuzetno loš. Generalno, rod je toliko podbacio da je potražnja bila velika, a otkupne cene visoke. Sorta stenlej najviše je rodila, a inače je otpornija prema mrazu u odnosu na ostale.
Zbog slabog plodonošenja, visokih temperatura i manjka padavina prošlog ljeta, stabla su puna rodnih pupoljaka, što garantuje rodnu godinu, u slučaju da mrazna jutra zaobiđu šljivike. Interesantno je i da, u većini voćnjaka, uprkos nedostatku roda, nije došlo do preterane bujnosti stabala, što se može pripisati navedenim faktorima, a ne nedovoljnoj prihrani stabala.
Šljiva rađa na mešovitim rodnim grančicama, majskim kiticama i kopljastim izraštajima. Sa strane su rodni, a na vrhu lisni pupoljci. Što se tiče rezidbe, potrebna je oštrija rezidba sorte čačanska rodna, dok kod ostalih sorti može da se radi normalna rezidba sa zamjenom 30 do 35% grana. Obavezno ostaviti prozračnu krošnju i uraditi letnju rezidbu, ako rod bude dobar. Vreme rezidbe ne treba fiksirati za mart, može se raditi od novembra, jer korenov sistem šljiva, ionako, kreće s radom od februara.
Opet je važno naglasiti da se u februaru, najbolje u prvoj polovini, odradi krečenje stabala do ramenih grana, jer kasnije cvetanje može biti spas od kasnih proljećnih mrazeva. U smesu vode, kreča i sumpora poželjno bi bilo dodati i so, da se masa duže održi na deblu.
Prihranu stabala, takođe, potrebno je obaviti od februara, ako se nije uradilo u novembru. Najbolje je pola đubriva mineralnog ili organskog razbacati u novembru, a drugu polovinu u februaru, dok je stajnjak najbolje rasturati oko stabala u jesen, odnosno u novembru.
Tagovi
Autor
