Zašto je važna letnja rezidba trešnje i kako je obaviti?

Rodna stabla trešnje u gustom sklopu treba orezivati isključivo leti, u prvoj polovini jula, a po nekim autorima krajem jula i početkom avgusta. U uslovima suše i sušnim rejonima preporuka je rezidbu obavljati svake godine, jer se time štedi voda za pojačanu transpiraciju (isparavanje od strane biljke) i obezbeđuje bolja diferencijacija (obrazovanje) cvetnih pupoljaka, prvenstveno na majskim kiticama, odnosno povećava otpornost na zimske i kasne prolećne mrazeve.

Dok stabla trešanja ne stupe u punu rodnost potrebno je samo povremeno proređivati krošnju i skraćivati dugačke produžetke osnovnih skeletnih grana. Od početka pune rodnosti rezidba se znatno ograničava. Ukoliko se primenjuje mehanizovana berba, onda se moraju skraćivati mnoge grane, kako bi se sprečilo da budu suviše dugačke i povijene.

Grane koje se ukrštaju ili su blizu jedna drugoj, moraju se odstraniti, da bi se umanjilo zasenjivanje. Isto tako se i vodopije moraju blagovremeno odstranjivati, jer one mogu znatno pojačavati zasenjenost krošnje, remeteći i njenu pravilnost.

Letnja rezidba

Savremena koncepcija rezidbe trešnje posebno oblika sa niskom krošnjom (vaza, otvoreni pehar, tatura trelis-transferzalni "Y" sistem) gajenih na kržljavijim podlogama predviđa rezidbu u leto, tačnije krajem jula i početkom avgusta, što zavisi od stepena vegetacije.

Trešnja: Slatka istorija i globalna sadašnjost

U ovim našim uslovima, kada vlada suša, ipak je za preporuku prva polovina jula. Letnja rezidba se u principu obavlja kao što se izvodila u proleće, što znači zamena i obnavljanje rodnog potencijala u vidu tanjih i srednje debelih grana, uklanjanje viška prirasta i vodopija, prevođenje grana u željenom pravcu i ostalo. Ukupno orezana masa ne bi trebalo da pređe 30 odsto ukupne mase krošnje.

Posle izvedene rezidbe najbolje je obaviti dezinfekciju preseka premazivanjem nekim preparatom na bazi bakra, a uz to deblje preseke premazati i kalem voskom kako bi se sprečilo prekomerno gubljenje vlage.

Visina krune od 3 do 3,5 m

Rezidbom se, pored uklanjanja grana i grančica koje jedna drugoj smetaju, potpuno ili delimično uklanja jednogodišnji ili eventualno dvogodišnji prirast (pri većoj iznurenosti stabla rodom preti prerođavanje) i to povremeno posle treće ili četvrte godine.

Kod standardnog oblika krune (piramidalni) zbog ručne berbe visinu krune treba održavati na 3 do 3,5 m. To se najčešće postiže skraćivanjem vrha krune i prevođenjem na niži uspravan i dovoljno bujan mladar, koji izbija iz starijeg drveta.

Ostavljanje u vršnom delu krune većeg broja umereno bujnih mladara otvorenog ugla rasta (grananja) doprineće povećanju broja majskih kitica u sledećoj godini i većeg opterećenja vršnog dela krune rodom, što takođe doprinosi suzbijanju preterano bujnog vršnog rasta.

Šta sa bočnim granama?

Bočne grane se održavaju na dužini od jednog metra redovnim prevođenjem na niži manje bujan mladar otvorenog rasta (grananja). Dužina bočnih grana treba srazmerno da opada idući prema vrhu krune da bi se održao željeni (piramidalni) oblik.

Bujni nerodni mladari na nižim delovima bočnih grana proređuju se (ako su gusti) uklanjanjem do osnove, posebno ako rastu uspravno u unutrašnjosti krune. Sa takvih mladara ostavljenih prošle godine, na kojima su se formirale majske kitice u ovoj godini, rezidbu obaviti na mladar ili kratku rodnu granu, iznad dela na kome su majske kitice.

Starije kratko i obrastajuće drvo podmlađuje se skraćivanjem na starije drvo ili potpuno uklanja ako je u njegovoj blizini mlado kratko rodno drvo.