Zašto opada proizvodnja voća u Srbiji?

Zahvaljujući ideji Društva voćara Vojvodine, tradicionalno, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu voćari su imali svoj dan. U ovom šestom izdanju dominirale su teme koje voćare najviše tište: zaštita od mraza, leda i osiguranje useva. Međutim, organizatori su prednost dali najzaslužnijem za procvat voćarstva u poslednjih desetak godina u Srbiji - predsedniku Društva voćara Vojvodine - prof. dr Zoranu Keseroviću.

Od ukupnih poljoprivrednih površina u Srbiji, pod voćnjacima je 6,5 %. Govoreći o uspešnosti voćarstva, on je konstatovao da se među deset izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nalaze tri voćne vrste: malina, jabuka, višnja, a uskoro bi mogla da im se pridruži i borovnica. Od 2014. u proseku smo proizvodili milion i po tona voća da bi zahvaljujući klimatskim nedaćama u poslenje dve godine doživeli značajan pad. Nažalost, taj trend će biti nastavljen i u ovoj trećoj godini za redom.

Pad su, čuli smo, uslovili kasni prolećni mrazevi, bolesti i štetočine, štete od grada, olujni vetrovi, alternativna rodnost, i najnoviji veliki problem, pojava bakterioza.

Uprkos smanjenju izvoza, dolazi vreme jabuke

Od ukupnih površina pod voćem, jabučaste voćne vrste zauzimaju 17 %, a učestvuju u ukupnoj proizvodnji sa 36 %. Zahvaljujući intenziviranju proizvodnje povećali smo prinos po jedinici površine, pojasnio je Keserović. Od izvoza jabuke 2016. smo prihovodali 125 miliona dolara da bi sada izvoz bio ispod 70 miliona dolara. U 2024. su problemi u proizvodnje jabuke bili izmrzavanje od poznih prolećnih mrazeva, kasno proređivanje plodova, napad grinja, defolijacija, pojava fizioloških obolenja, slaba obojenost plodova, opadanje plodova pred berbu, pojava gorkih pega.

Keserović konstatuje da je izvesno da se poslednjih godina novi zasadi podižu slabijim sadnim materijalom. A za to nema opravdanja, pošto sadnice sa +7 ili +9 prevremenih grančica u drugoj godini mogu dati i 25 tona plodova po hektaru.

Od nekadašnjih 80.000 tona sada smo spali na godišnju proizvodnju od 60.000 tona kruške. Sve je više, kaže, uvozimo, a cena raste. Problemi u proizvodnji su brojni; šogrešna rezidba, pogotovo kod sorte abate fetel, pojava bakteriozne plamenjače, opadanje plodova zbog visokih temperatura, pojava ožegotina tamo gde nema protivgradnih mreža. Potrebno je unositi bumbare u zasade kako bi se ova voćka bolje oprašila, smatra.

Stanje sa šljivom, kajsijom, trešnjom i višnjom

Zbog vremenskih uslova proizvodnja šljive oscilira između 300.000 i 500.000 tona. Mogli smo čuti podatak da suve šljive izvozimo manje nego Miloš Obrenović pre 130 godina. Problemi u proizvodnji su slabo oprašivanje i oplodnja, zbog visokih temperatura došlo je do masovnog smežuravanja plodova prošle godine u julu i avgustu, velike štete su bile og grada. Polako moramo uvoditi vegetativne podloge i podizati guste zasade šljive. Moramo uvoditi nove sorte, a među njima je top taste za proizvodnju rakije i džema.

Došlo je i do pada proizvodnje kajsije. Sadi se, napominje, tamo gde ne treba. Kod ove voćne vrste imamo velike oscilacije zato što je osetljiva. Zbog toga je potrebno saditi sorte kasnijeg vremena sazrevanja u uzgojnom obliku redukovana vaza. Keserović je istaknuo kako nova sorta Jelena ima izuzetno atraktivne plodove te je odlična za rakiju, ali i za džem.

Ispričao je i stanje s trešnjama te razlikama između karmen i kordije sori. Ima razlike u cvetanju. Recimo kordija izmrzne, a karmen ne izmrzne. "Proverili smo da je cvetna loža kod karmen daleko deblja nego kod kordije i tako zaštiti semeni pupoljak i manje je izmrzavanja. Ako je prinos 15 tona po hektaru, može da se zaradi 7.000 evra, ako je 21 tonu može da se zaradi oko 11.000 evra."

Mladi voćar Bogdanović: "Ne odustajem od proizvodnje višnje"

Višegodišnja proizvodnja višnje je u proseku 157.000 tona i spada među deset izvoznih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. "Mi smo postavili ogled na oglednom dobru na Rimskim Šančevima gde smo kalemili stone sorte višanja na podlozi Gizela 5. Rastojanje je 4x1,5 m", rekao je prisutnima. Dodao je kako sa oblačinskom višnjom imaju puno problema: defolijacija i sušenje oblačinske višnje na magrivi te da još nema jasnog odgovora zbog čega se to dešava. Možda je potrebno vratiti se na izdanačku proizvodnju, smatra.

Leska i orah daju nadu

Dobro je, nastavlja, što je Ferero ušao u Srbiju. Zahvljaujući njima podignute su ogromne plantaže leske. Uvoz se smanjuje, a izvoz raste. Kod leske imamo stablašice i žbunaste forme, a u ovoj kulturi stenice postaju velik problem.

Osvrnuo se i na proizvodnju oraha koja je takođe u padu. "Plašili smo se za sortu čendler, da neće moći da se gaji u Vojvodini. Pokazalo se da je otporniji na izmrzavanje. Najbolja plantaža koja postoji je u Kačarevu, ali zahvaljujući nadgledanju proizvodnje stranih konsultanata. Zasad je u osmoj godini", ispričao je.

Pada otkupna cena maline i borovnice

Za kraj, rekao je kako jagodaste voćne vrste imaju sve zajedno oko 39.000 hektara, a najveći problemi su korišćenje nesertifikovanog sadnog materijala. "Zar je moguće da sertifikovani sadni materijal uvozimo? Da ne možemo da ga proizvedemo? Kod maline koristimo izdanke iz proizvodnih zasada. U 2024. uvezeno je oko 5.000.000 sadnica", istakao je Keserović.

Kaže kako je kod maline i borovnice niska otkupna cena te da su i dalje nerešeni problemi između proizvođača i hladnjačara, te da je nešto bolja situacija kod kupine.