Zašto puca kora stabla i kako sanirati pukotine?

Pucanje kore stabla česta je pojava zimi nakon dugih minusa, naglih promena temperatura, ledene kiše i drugih zimskih "radosti". Kada pomislimo da je najgore prošlo, problemi za neke vrste voćaka tek počinju.

Ova pojava usred zime ili tokom vrlo ranog proleća nije posledica samo jednog minusa, već kombinacije više stresnih faktora.

Zašto dolazi do pucanja kore?

Tokom noći, kada temperatura padne i ispod -10°C, voda u tkivu stabla se smrzava, a volumen se povećava. Tkivo se steže i gubi elastičnost. Danju, čak i ako je malo toplije, površinski slojevi se delimično odmrzavaju dok unutrašnji ostaju smrznuti. Tada dolazi do naprezanja između slojeva kore i drveta, zbog čega kora puca uzdužno, najčešće po deblu.

Ako uz sve padne i ledena kiša, ona stvara ledeni oklop, sprečava disanje kore, dodatno hladi površinu stabla, povećava težinu na granama i deblu te još više oslabljuje tkivo koje je već pod stresom.

Sunčan dan uz minus donosi novi temperaturni šok. Južna strana debla se zagreje dok severna ostane ledena. Razlika u temperaturi na istom stablu može biti 10 do 15°C. Upravo zato su pukotine češće na južnoj ili jugozapadnoj strani drveta.

Koje su najugroženije vrste?

Od voćnih vrsta najugroženije su trešnja, kajsija, breskva, šljiva, pojedine sorte kruške i orah, posebno mladi. One imaju tanju ili osetljiviju koru, brži protok sokova i slabiju prilagodljivost na nagle promene.

Otpornija je jabuka, posebno starije sorte, dunja i lešnik.

Smatra se da su stare, autohtone sorte nešto otpornije na stres jer uglavnom imaju deblju koru, sporiji vegetativni ritam i bolje podnose ekstremne zime. Savremene sorte na slabije bujnim podlogama osetljivije su na temperaturne šokove, imaju tanju koru i brže kretanje biljnih sokova.

Šta se zapravo događa u stablu?

Pucanjem kore ugrožena je zaštitna barijera drveta. Kambij, tanki sloj ćelija između drveta i žive kore, izložen je ulasku gljivica, bakterija i štetočina.

Ako se pukotina ne sanira, može doći do sušenja dela krošnje, usporenog rasta i razvoja, smanjenja rodnosti, a u težim slučajevima i propadanja stabla.

Kako sanirati pukotine na stablima?

Čim se vreme smiri, pregledajte stabla i označite pukotine. Nikako nemojte rezati oštećene delove ili skidati popucalu koru. Rana je već dovoljan stres, a rezidba po velikoj hladnoći može doneti dodatnu štetu.

Kada malo zatopli i temperatura bude iznad 5°C, otvorene pukotine premažite voćarskim voskom ili pastom za rane. Takođe, možete koristiti glinu i malo stajnjaka - što je stara, ali dobra praksa.

Glina kao osnova za voćarske premaze

U proleće napravite umerenu rezidbu te dobru prihranu koja će pojačati otpornost voćke, ali bez preterivanja sa azotom. Koristite organska đubriva, mikroelemente.

Kako sprečiti pucanje kore stabla?

Da do ove pojave ne bi dolazilo ubuduće, primenite preventivne mere kao što je krečenje stabala što smanjuje zagrevanje kore, izjednačava temperaturu te sprečava sunčeve ožegotine u proleće. Idealno je to napraviti u kasnu jesen te obnoviti u februaru.

Za zaštitu mladih stabala koristite spirale, trstiku, jutene omotače, ali nikako plastiku.