Crvena buba sa crnim prugama nije štetočina - zašto je ne treba uništavati?

Ljudi moji, kakva je ovo bubetina? - panično je pitanje koje su neki postavljali u Fejsbuk grupama namenjenim baštovanima, uz sliku insekta sa crveno crnim prugama.

To ti je jedna vrsta smrdljivog martina, uništi to - bio je najčešći odgovor. Nakon toga su usledile preporuke za sve moguće metode uništavanja - od utapanja u vodi, usisavanja, prskanja čili paprikom, belim lukom, sirćetom, solju, mlekom... od kojih većina njih, da se podsjtimo, za suzbijanje smrdljivog martina ne vredi.

I koliko god da mi je drago da je sve više onih koji se hobistički bave baštovanstvom, toliko se bojim kakvu sve štetu prave prirodi svojim neznanjem, a onda i pogrešnim, opasnim pristupom prema biljkama i biljnim staništima u kojima žive milioni bića koji samo rade svoj posao.

Ona crveno crna buba

Naime, ova lepa i potpuno nedužna buba, Graphosoma lineatum pripada porodici Pentatomidae, dakle stenicama, ali za razliku od tzv. smrdljivih martina ne napada useve niti baštenske biljke. Zovemo je još crvena stenica, prugasta stenica, buba tigrica ili pak "ona crveno crna buba".

Lako je prepoznatljiv insekt zahvaljujući jarkim crvenim leđima prošaranim crnim uzdužnim prugama. Telo mu je jajoliko, spljošteno, a veličina je od 8 do 12 mm.

Najčešće se može videti na biljkama iz porodice štitarki (Apiaceae), kao što je divlja mrkva (na slici), obična mrkva, peršun, komorač, divlji paštrnjak i drugi.

I lekovit i opasan - ne dirajte divlji paškanat po suncu

Hrani se biljnim sokovima iz cvasti, ali ne nanosi štetu biljkama – štaviše, skoro je isključivo prisutna u prirodnim staništima, livadama, rubovima šuma i zapuštenim travnjacima.

Njihova crveno-crna boja ima upozoravajuću funkciju – znak je predatorima, posebno pticama da nisu baš prijatne za jelo. Ako budu uhvaćene, izlučuju neprijatan miris, ali ne napadaju niti grizu, i nisu štetni za ljude.

Četiri razloga zašto da ih ostavite na miru

Kada ih vidite u svojoj bašti, uživajte u njihovom zanimljivom izgledu i prisutnosti jer, četiri su razloga zašto ih jednostavno treba ostaviti na miru:

1. Ovi insekti nisu štetočine – ne napadaju povrće, voće ni ukrasno bilje.
2. Ne šire bolesti – za razliku od nekih invazivnih stenica, nisu prenosioci virusa ni bakterija.
3. Važan su deo prehrambenog lanca – njima se hrane ptice kao što su vrapci, crvendaći, fazani, drozdovi koji u bašti smanjuju broj štetnih gusenica, jedu lisne vaši i larve i podstiču prirodnu ravnotežu bez upotrebe pesticida. Takođe, jedu ih i manji grabljivci kao što su paukovi, mravi, stonoge i grabljive stenice, posebno dok su još u stadiju larvi. Oni takođe regulišu brojnost opasnih štetočina, održavaju zemljište živim i deluju kao prirodna zaštita koja smanjuje potrebu za insekticidima.
4. Indikator su očuvane prirode – njihova prisutnost govori o biološki raznolikom i niskointenzivnom staništu, jer preferiraju divlje, netretirane travnjake i ekološki stabilne sisteme.

Dakle, iako sami nisu oprašivači, doprinose očuvanju ravnoteže u ekosisttemu. Zajedno sa biljkama štitarkama stvaraju mikroekosisteme u kojima obitavaju mnoge druge korisne vrste: osolike muve, ose, insekti oprašivači i paraziti štetočina. Mogu se smatrati biološkim indikatorom zdrave flore i faune.

Zato budite srećni što ih imate u bašti!